Мали: Минимална зарада од 1. јануара од 53.592 динара, постигнут договор са социјалним партнерима
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је први пут после шест година уз договор свих страна у социјално-економском дијалогу договорено да минимална зарада следеће године буде повећана за 13,7 одсто и да износи 53.592 динара, те додао да је веома важно истаћи да је минимална зарада од 2020. године у реалном износу порасла за 37,8 одсто.
Он је након одржане седнице Социјално-економског савета (СЕС) рекао да ће цена радног сата са 271 динара порасти на 308 динара и додао да је велика ствар што је ово трећа година заредом да имамо двоцифрено повећање, а након овогодишњег које је износило 17,8 процената.
„У бројкама то значи да ће вредност радног часа са 271 динар порасти на 308 динара. У апсолутном износу, да ће минимална зарада са садашњих 47.335 динара порасти на 53.592 динара. У еврима, то значи да ћемо са 404 евра повећати минималну зараду на 457 евра од 1. јануара наредне године“, прецизирао је Мали.
Изразио је и задовољство што се овог пута до одлуке дошло консензусом.
„Поносни смо и срећни што смо након шест година успели да кроз дијалог и Социјално - економски савет дођемо до тога да Влада Србије не буде та која доноси одлуку о висини минималне зараде за наредну годину, него да то урадимо кроз консензус и сагласност свих – синдиката, представника послодаваца и Владе. У овим условима велике глобалне кризе која траје од 2020. године важно је да покажемо сложност и јединственост“, поручио је министар после састанка.
Министар је истакао да ова одлука послодавце излаже додатном трошку, па је у том смислу договорено са њима да се повећа неопорезиви део зараде са 25.000 на 28.423 динара. Како је додао, овим је настављено пореско растерећење зарада које је 2018. године износило 64 одсто, а сада је испод 60 процената.
Први потпредседник Владе је рекао да у Србији, према подацима Пореске управе, има 114.000 људи који примају минималну зараду и да се тај број из године у годину смањује.
„Тренутно је у Србији запослено 2.360.000 људи, дакле мање од пет одсто њих прима минималну зараду. И даље је то за нас велики број, али трудимо се да својом политиком тај број смањимо и то се и дешава. Подсетићу вас да смо до пре пар година причали да минималну зараду прима 350.000 грађана“, казао је министар.
Према његовим речима овај договор ће имати велики утицај на даље преговоре у наредним годинама, а утицаће и на висину просечних зарада у Србији, јер ће се и оне повећати.
„Поређења ради, 2010. године минимална зарада је износила само 15.700 динара. Сада идемо на 53.592 динара и ту смо у динамици да испунимо обећање које смо дали кроз програм 'Скок у будућност - Србија 2027' да ће минимална зарада бити 650 евра до краја 2027. године. Оно што је важно је што ћемо кроз ову висину минималне зараде од 53.592 динара покрити висину минималне потрошачке корпе из маја ове године, која је тада износила 53.518 динара. То је циљ који смо зацртали још пре пар година са синдикатима и послодавцима, а који сада испуњавамо“, навео је Мали.
Осврћући се на економске активности, министар финансија је истакао да наша привреда добро ради, што показује и податак да смо по расту БДП у првој половини године од 4,5 одсто прва земља у Европи. Додао је и да минимална зарада и плате расту далеко изнад нивоа инфлације.
„Важно је да грађани Србије знају да нам у реалном износу расту минимална зарада и да нам далеко изнад нивоа инфлације расту просечне плате и пензије. Чувамо и јачамо животни стандард грађана и то је један од стубова наше економске политике. А са друге стране, нисмо зауставили ниједну инвестицију. Градимо ауто-путеве, брзе саобраћајнице, пруге, школе, болнице. И на крају имамо никада веће стране директне инвестиције, отварају се нове фабрике и долазе нови послодавци“, поручио је Мали и додао на крају да је Србија испоштовала и Директиве ЕУ о висини минималне зараде, иако то многе земље Европе нису учиниле.
Председник Владе Србије Милош Вучевић подвукао је значај постигнутог консензуса и додао да је реч о озбиљном повећању минималне зараде.
„То је озбиљно повећање, поново двоцифрено повећање уз све ове околности које се дешавају у свету, региону, наравно и Србији. Мислим да је ово озбиљан економски резултат. Водили смо рачуна да не угрозимо раст БДП, рад послодаваца, број компанија, радних места, да не угрозимо буџетску и фискалну стабилност Србије и да не зауставимо највеће инвестиције. Све оно што чини амбијент једне државе“, поручио је премијер Србије.
Председник Уније послодаваца Србије и председавајући СЕС-а Милош Ненезић поручио је да је задовољан исходом преговора. Он је навео да ће се у наредном периоду посебан акценат ставити на унутрашњост Србије, као и да ће се бавити темама растерећења бирократских процеса и злоупотреба боловања.
Председница УГС Независност Чеданка Андрић рекла је да је данас постигнут консензус коме су претходили, како је истакла, тешки преговори.
"Оно што смо данас постигли јесте консензус, који је дао износ који је око 56 одсто од просечне зараде и који је дао добру полазну тачку за следеће преговоре“, рекла је Андрић.
Она је подсетила да од 2018. године инсистирају на томе да минимална потрошачка корпа мора да буде покривена минималном зарадом.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић подсетио је да се годинама на ову тему разговара и да се сваки пут дође до тога да нема договора, али да је ове године договор постигнут.
„Успели смо да се договоримо и то је велики успех за све нас. Велики успех за запослене, велики успех за све оне који су преговарали“, рекао је Орбовић.
Он је истакао да је битно да се зна да је минимална зарада - минимална и да она никада неће бити велика, а да је циљ да буде достојанствена и да што мањи број људи прима минималну зараду.
