Мали: Е фактуре смањују трошкове привреде и омогућују бржи поврат ПДВ-а
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да ће нови Закон о електронском факурисању смањити трошкове привреде, додатно дигитализовати привреду и повећати конкурентност, а једна од најважнијих предности овог система за привреднике биће бржи повраћај ПДВ-а.
Мали је на округлом столу „Е-фактуре за конкурентнију привреду“ који је данас одржан у организацији Министарства финансија и Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), рекао да је реч о регулативи која нуди системска решења, те да Србија овим показује колико је посвећена структурним реформама.
Он је најавио да ће до краја јуна бити завршени сви подзаконски акти који прате примену овог Закона у пракси.
„Два процеса паралелно су у току. То је процес фискализације и увођења електронских фактура. Спроводимо их заједно у консултацијама са привредницима и њихови савети су нам важни како би се повећала ефикасност и смањили трошкови, а све то је битно за повећање конкурентности наше привреде“, рекао је Синиша Мали.
Он је навео да се са увођењем система остварује највећа корист за привреду, а то је да пријава за ПДВ буде аутоматска, усагласиће се улазне и излазне фактуре, лако ће бити уочене грешке и систем ће то моћи лакше да испрати.
Мали је подсетио да је Закон о фискализацији већ усвојен и да се следеће седмице очекује технички водич о неопходним софтверским и инжењерским решењима.
„Пореска управа ће имати много бољу контролу фискалних каса и пореских обвезника, а то води ка смањењу сиве економије и уводи ред када је пословање пореских обвезника у питању“, навео је Мали.
Министар је подсетио да ће софтверски систем који ће бити примењен на фискалним касама бити у потпуности бесплатан.
„Обезбедили смо довољно новца у буџету и свакоме ће држава покрити тај трошак. Циљ нам је да без трошкова опремимо привреду и имамо бољу борбу против сиве економије. Нашим привредницима је потребно да иду у корак са привредом ЕУ, да се унапреди конкурентност и пословање. Користи од е-фактура ће бити велике јер ће то допринети и већој правној сигурности и уштеди времена, јер ће се много мање трошити на чување и претрагу старих фактура. Цео систем подразумева да Србије иде напред у дигитализацији и да је спроведе у што краћем периоду“, рекао је Мали.
Министар је навео да су уведени фазни рокови за укључење у систем слања и примања е-фактура, па ће бити довољно времена да се сви прилагоде овом систему.
Закон предвиђа фазно увођење обавезе издавања и примања електронских фактура, а за то су три датума кључна: 1. јануар 2022, 1. јул 2022. и 1. јануар 2023. године.
„Први рок је 1. јануар 2022. године до када ће јавни сектор имати обавезу да се оспособи да приме и пошаље е-фактуру, следећи битан датум је средина 2022. године, односно 1. јул када се очекује да примања и чувања електронских фактура постепено усвоје и привредни субјекти у међусобним трансакцијама. Последњи рок је је 1. јануар 2023. године за када је предвиђено и да сви у приватном сектору примају и шаљу фактуре“, навео је Мали.
Када је реч о систему увођења е-фактура, министар је подвукао да га уводи држава и да ће он бити потпуно бесплатан за кориснике. Он је рекао да ако неко жели, може да користи посреднике у том послу, али да је то потпуно факултативна опција.
„Систем је бесплатан и зато га уводимо. Не само због повећања конкурентности већ овим дајемо снажан сигнал да је Србија на путу дигитализације и унапређења конкурентности привреде. Закон је у складу са прописима из информационе безбедности и директивама ЕУ. Са свим мерама које смо донели, капиталним инвестицијама, идемо крупним корацима напред“, рекао је министар и додао да постоји могућност да Србија ове године оствари стопу раста о шест процената, па и више, као и да ће захваљујући новинама на којима ради у процесу дигитализације постати још атрактивнија за инвеститоре.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж истакао је да постоји велики интерес компанија за овај закон јер су уштеде огромне.
„Само један трговински ланац генерише 2,5 милиона докумената. Компанија НЕЛТ има 16.300 пакета фактура које складишти сваке године. Реч је о огромном новцу који ће се уштедети јер неће долази до штампања докумената. Друга велика ствар је да ћемо имати системско решење које ће омогућити привредницима да у једном дану поврате ПДВ“, рекао је Чадеж и додао да је на Привредној комори Србије и Министарству финансија да раде на едукацији људи како би се отклониле било какве недоумице у пракси.
Председник Свеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а Иван Милетић и директор корпоративних послова у компанији „Филип Морис“ каже да ће увођење овог система бити приоритет НАЛЕД-а и Савета за фер конкуренцију.
„Ми на увођењу система радимо већ шест година и то ће имати вишеструки значај јер ће се и држава и привреда брже развијати у здравом пословном окружењу. За нас је то важно јер утиче на смањење нелојалне конкуренције“, навео је Милетић.
Према његовим речима, искуства из комшилука где је систем већ уведен су позитивна, па су тако у Хрватској оперативни трошкови смањени за 350 милиона евра, а систем доводи и до значајних логистичких растерећења која се односе на припрему и чување докумената. У Хрватској је и са 30 на три минута скраћено време за обраду фактура што је огромна уштеда у времену.
На округлом столу најбоље праксе и резултате увођења е-фактура у земљама ЕУ представио је и ко-председавајући Европског удружења прималаца услуга е-фактурисања Маркус Лаб (Markus Laube). Према његовим речима данас је у свету у оптицају 530 милијарди фактура а само 10 одсто њих је прешло у електронски формат. „Очекујемо експоненцијални раст у наредних неколико година. Постоји велика вероватноћа да постанете водећа земља у наредним годинама када је у питању е-фактурисање“, рекао је Лаб.
Он је навео и да су покретачи промена у овој области приметили да се на глобалном нивоу 500 хиљада милијарди евра у области сиве економије прометује и не долази до пореских токова, те је то разлог што је ЕУ одлучила да започне процес увођења е-фактура. Већина земаља је усвојила националну платформу где се испостављају све е-фактуре а добар пример је Италија где је, захваљујући е-фактурама остварено додатних пет милијарди евра повраћаја на ПДВ у односу претходну годину.
На округлом столу представљена је демо верзија система Е-фактуре, а презентацију су одржали помоћница министра финансија задужена за дигитализацију Соња Талијан, директор Централне фидуционе јединице Ненад Влакетић и саветник министра финансија Вук Делибашић.
На скупу је најављена серија округлих столова на којима ће моћи да учествују представници рачуновођа, локалних самоуправа и привреде, а покренут је и посебан сајт www.efaktura.gov.rs на коме могу да се нађу све информације о начину коришћења система е-фактура, као и о обукама које ће се одржавати током ове године.
Истакнуто је да ће се кроз заједнички рад наставити са унапређењем овог информатичког система и његовом умрежавању са другим базама података. Речено је да је ће он бити повезан са АПР, Пореском управом, Управом за јавне набавке и Управом за трезор и другим базама података од значаја за праћење е-фактурисања.
Фото: Танјуг
