Извештај Стејт департмента: Управљање државним новцем у Србији транспарентно
Република Србија је земља која транспарентно управља државним новцем и испуњава захтеве фискалне транспарентности, оцењено је у најновијем извештају Стејт департмента.
Стејт департмент оцењује фискалну транспарентност влада широм света од 2008. године, анализира доступност докумената и управљање јавним финансијама. Извештај се објављује сваке године након анализе да ли се испуњава минимум захтева фискалне транспарентности и да ли су документи јавно доступни и поуздани.
Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали рекао је да је ово добра вест која је, како је оценио, потврда до сада спроведених реформи у области јавних финансија.
„Овај извештај значи да смо препознати као земља чији грађани знају како се троши јавни новац, а без тога нема ефикасног управљања јавним финансијама”, рекао је Мали.
Како се наводи у извештају који је синоћ објављен, фискална транспарентност даје увид грађанима како се троше државни и порески приходи и представља критичан елемент ефикасног управљања јавним финансијама. Минимум транспарентности, према овом извештају, значи да су буџетски документи јавно доступни, садржајно комплетни и генерално поуздани, објављивање података о јавном дугу, као и постојање транспарентног процеса за доделу уговора са владом и дозвола за експлоатацију природних богатстава.
„Фискална транспарентност подстиче већу одговорност владе пружањем увида у буџет, помаже грађанима да имају одговорну власт и омогућава бољу јавну дебату“, наводи се у извештају.
Повећање фискалне транспарентности, како је оцењено, доноси јасне економске и развојне користи, пружа информације доносиоцима закона, приватним тржиштима, цивилном сектору и грађанима који учествују у доношењу финансијских одлука.
Владе које имају већу фискалну транспарентност лакше долазе до кредита на домаћим и иностраним тржиштима, мање су подложне дестабилизујућим дуговима и дефицитима и боље могу да се носе са ризицима у фискалној сфери.
Иначе, како се оцењује у извештају, 69 земаља, односно скоро половина посматраних од укупно 141, није испунила захтеване критеријуме и оцењене су као недовољно транспарентне.
