Програм економских реформи (ERP)
Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2025-2027. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ЕРП) и у предвиђеном року доставила документ Европској комисији (ЕК).
ЕРП 2025- 2027 у овом једанаестом по реду циклусу израде, представља сажетији документ у односу на претходне и садржи средњорочни оквир макро-економске, фискалне и монетарне политике у наредном трогодишњем периоду.
Наиме, новим Смерницама за израду ЕРП предвиђено је да документ ЕРП за период 2025- 2027. обухвата искључиво део који се односи на макроекономски и фискални оквир. Са друге стране, у оквиру Плана раста за Западни Балкан, новог инструмента Европске уније, Влада Републике Србије је 3. октобра 2024. године усвојила документ „Реформска агенда Републике Србије 2024-2027 у складу са Планом раста за Западни Балкан“, који садржи ограничен број кључних структурних реформи и инвестиционих приоритета, индикаторе који указују на напредак у спровођењу реформи као и рокове за спровођење у областима: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и основе, од чијег испуњења зависи повлачење средстава.
Истовремено, будући да два процеса треба да се међусобно допуњују и да постоји потреба да се обезбеди конзистентност између структурних реформи (Реформске агенде) и њиховог макро-фискалног утицаја (ЕРП) ради кохерентности и кредибилитета економске и фискалне политике, Поглавље 5А ЕРП-а приказује очекивани макрофискални утицај Реформских агенди и њихову конзистентност са макроекономским и фискалним оквирима ЕРП-а.
Подсећања ради, процес координације економских политика у оквиру кога Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ на годишњем нивоу израђује ЕРП за наредни трогодишњи период, представља највиши ниво сарадње Западног Балкана и Турске са Европском унијом када је реч о социјално-економским питањима. Тај вид сарадње од кључног је значаја за припрему за чланство у ЕУ, односно постизање функционалне тржишне економије и неопходних капацитета како би се могле носити са конкурентским притиском и тржиштем Европске уније.
У изради овогодишњег документа ЕРП учествовали су Министарство финансија, Народна банка Србије као и чланови интерресорне Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, док су током процеса израде документа консултовани и представници цивилног друштва.