Čitaj mi

Program ekonomskih reformi (ERP)

PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI (ERP) 2021-2023

Vlada Republike Srbije usvojila je 28. januara 2021. godine Program ekonomskih reformi za period 2021-2023. godine (eng. Economic Reform Programme – ERP), kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije (EU). Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je značajna za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, odnosno predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.

Sedmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završen je u predviđenom roku i dokument ERP 2021-2023. dostavljen je Evropskoj komisiji 29. januara 2021. godine.

Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana i građanki Republike Srbije. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2021-2023, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija; reforme u oblasti ekonomskih integracija; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, uključujući zdravstvenu zaštitu, a prikazane su u 24 prioritetne strukturne reforme.

Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje. Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2021. godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu. Izradu dela dokumenta posvećenog strukturnim reformama koordinirali su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa resornim ministarstvima i institucijama članicama Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi koji su, u skladu sa smernicama Evropske komisije, aktivno učestvovali u izradi dokumenta. Radna grupa ERP koordinatora formirana je od predstavnika sledećih institucija: Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Komisije za kontrolu državne pomoći, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Kancelarije za javne nabavke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

U proces izrade dokumenta bili su uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.

Program ekonomskih reformi 2021-2023. biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2021. godine, u okviru ekonomskog dijaloga, a na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) u maju 2021. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska). 

Програм економских реформи (ERP) 2021-2023

Program ekonomskih reformi (ERP) 2020-2022

Vlada Republike Srbije usvojila je 30. januara 2020. godine Program ekonomskih reformi za period 2020-2022. godine (eng. Economic Reform Programme – ERP), kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije (EU). Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je značajna za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, odnosno predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.

Šesti ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završen je u predviđenom roku i dokument ERP 2020-2022. dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2020. godine.

Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana i građanki Republike Srbije. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2020-2022, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna ekonomija; trgovinske reforme; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, a prikazane su u 22 prioritetne strukturne reforme.


Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje. Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu. Izradu dela dokumenta posvećenog strukturnim reformama koordinirali su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa resornim ministarstvima i institucijama članicama Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi koji su, u skladu sa smernicama Evropske komisije, aktivno učestvovali u izradi dokumenta. Radna grupa ERP koordinatora formirana je od predstavnika sledećih institucija: Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Komisije za kontrolu državne pomoći, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Uprave za javne nabavke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.


U proces izrade dokumenta bili su uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.


Program ekonomskih reformi 2020-2022. biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2020. godine, u okviru ekonomskog dijaloga, a na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) u maju 2020. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).
 

Program ekonomskih reformi (ERP) 2020-2022

Vlada Republike Srbije usvojila je 30. januara 2020. godine Program ekonomskih reformi za period 2020-2022. godine (eng. Economic Reform Programme – ERP), kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije (EU). Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je značajna za Republiku Srbiju, kao državu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, odnosno predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu se sa Evropskom komisijom razgovara u okviru pregovaračkog poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine.

Šesti ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završen je u predviđenom roku i dokument ERP 2020-2022. dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2020. godine.

Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana i građanki Republike Srbije. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2020-2022, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna ekonomija; trgovinske reforme; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, a prikazane su u 22 prioritetne strukturne reforme.


Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje. Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu. Izradu dela dokumenta posvećenog strukturnim reformama koordinirali su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa resornim ministarstvima i institucijama članicama Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi koji su, u skladu sa smernicama Evropske komisije, aktivno učestvovali u izradi dokumenta. Radna grupa ERP koordinatora formirana je od predstavnika sledećih institucija: Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Komisije za kontrolu državne pomoći, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Uprave za javne nabavke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.


U proces izrade dokumenta bili su uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.


Program ekonomskih reformi 2020-2022. biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2020. godine, u okviru ekonomskog dijaloga, a na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) u maju 2020. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).
 

Програм економских реформи (ERP) 2020-2022
Препоруке Савета ЕУ за економска и финансијска питања, мај 2020.

Програм економских реформи (ERP) 2019-2021

Програм економских реформи (ERP) 2019-2021

Програм економских реформи (ERP) 2018-2020

Програм економских реформи (ERP) 2018-2020

Програм економских реформи (ERP) 2017-2019

Програм економских реформи (ERP) 2017-2019

Програм економских реформи за период од 2016.до 2018. године (ERP)

Програм економских реформи за период од 2016.до 2018. године (ERP)

Национални програм економских реформи за период од 2015. до 2017. године

Национални програм економских реформи за период од 2015. до 2017. године

Slične teme

Program reforme upravljanja javnim finansijama

Program reforme upravljanja javnim finansijama

Program transformacije Poreske uprave 2021 – 2025. godine

Strateški plan budzetske inspekcije Ministarstva finansija za period 2021-2026. godine