Крстић: Предлог буџета за 2014. и фискална стратегија здрава основа за разговоре са ММФ-ом
27.11.2013.

“Предлог буџета за 2014. годину и трогодишња фискална стратегија су здрава основа за разговоре са ММФ-ом чија ће мисија помоћи планирање и наплату прихода, и расхода буџета”, изјавио је министар финансија Лазар Крстић на Националном буџетском форуму.

Министар је најавио да ће следеће недеље у Београд доћи техничка мисија Медјународног монетарног фонда са којом ће Влада разговарати о пакету мера за фискалну консолидацију.

Он је истакао да се са ММФ још не преговара о новом аранжману, али је оценио да би за Србију било добро да има аранжман из предострожности који не подразумева било који зајам.

Говорећи о Предлогу буџета за 2014. годину, министар је рекао да је буџет направљен на реалним основама и врло одговорно, што значи да се не иде на веће резове од оних који су у овом тренутку неопходни.

“Буџет за 2014. је први корак ка консолидацији фискалног система Србије и довођења у ред јавних финансија”, истакао је министар.

Одговарајући на критике да су у наредној години потребне додатне уштеде од 300 милиона евра, Крстић је истакао да је ту процену Фискални савет засновао на претпоставци да неће успети повећана наплата пореза, планирана за 2014. годину.

Министар је најавио да ће у наредних шест до девет месеци бити завршен процес реструктурирања предузећа, као и да ће се решити проблеми великих предузећа, као што су Галеника, Железара....

"Схватили смо да то мора да се уради, јер ако се то не догоди за шест до девет месеци неће вредети уштеде нити ће бити реализован буџет", рекао је министар.
Он је навео да се разматра ограничавање запошљавања у државној управи, као и начин запошљавања у другим великим системима, имајући у виду растући број запослених у јавном сектору.

Крстић је напоменуо да у овом тренутку није било политички могуће да се иде на агресивније реформе који би се односиле на пензије.

Што се ПДВ-а на хотелске услуге тиче, Крстић је рекао да је одлучено да порез на додату вредност за угоститељске услуге буде повећан са 8 на 10, уместо на 20 одсто. Министар је рекао да сматра да би само у Београду било економски оправдано да се ПДВ на угоститељске услуге повећа на 20 одсто, док би уништило хотеле у унутрашњости и да се зато Влада предомислила.

Министар објашњава да би увођење више стопе ПДВ-а на хотелске услуге успорило развој туристичке индустрије и ставило ову област у финансијски неповољан положај у поређењу са околним земљама. Такође, “настојаћемо да се боримо против сиве економије чији се обим повећава, а рад у сивој зони не само да представља нелојалну конкуренцију већ и ускраћује јавне приходе који могу бити искоришћени за даље унапређење туристичке понуде Србије”, истиче Крстић.

Крстић каже и да ће се размотрити да ли су, и у којој мери, потребне даље субвенције за инвеститоре, у зависности од конкурентности Србије у региону, и то превасходно када се говори о страним инвестицијама.

Крстић је истиче да се морају рашчланити две ствари: да ли је потребно давати субвенције за стране и домаће инвестиције, као и да ли је Агенције за страна улагања и промоцију извоза (SIEPA) институција да то спроводи.

Он је навео да је за ту агенцију у буџету за 2014. годину предвиђено 5,5 милијарди динара, као и да се анализира да ли су све субвенције уговорене на адекватан начин.