Ефекти закона о екстра профиту
20.08.2002.

На конференцији за новинаре, уприличеној поводом годишњице увођења пореза на екстрапрофит, министар финансија Божидар Ђелић изјавио је да ће разрезивање пореза на екстрапрофит потрајати до краја октобра, када би одлуком парламента Србије требало да престане његова важност. То би значило да се после тог рока неће доносити нова пореска решења.

- За све оне којима је ова обавеза разрезана нема опроста и наплата неће бити обустављена, изјавио је министар Дјелић. Према његовој процени на овај начин ће се у републичку касу слити 200 милиона марака, пошто ће у наредним месецима пристићи рате оних који нису могли да измире обавезу одједном, наплата из стечајне масе и од приватизације.
Највећи обвезници једнократног пореза на екстрапрофит су Беобанка са 127,5 милиона марака, Инвестбанка са 87,7 милиона, Астра банка са 75,9, Београдска банка са 64 милиона ДЕМ, шећерана” Димитрије Туцовић” са 36 милиона ДЕМ, Беопетрол 34 милиона, ДМБ холдинг 28,7 и “Прогрес” са порезом од 23,3 милиона ДЕМ. До сада највеће платише овог пореза су Астра банка са уплаћених 70 милиона ДЕМ, “Симпо”са 5,1 милион, Станком 4,6 милиона, Зоран Карић са 4,1 милионом ДЕМ, Делта М са 3,4 милиона, Пинк са 2,4 милиона, Галеника са 1,8 милиона и Ц маркет са 1,7 милиона ДЕМ. Ђелић је категорично негирао да је овај закон прављен због Карића, пошто су обавезе свима разрезиване на исти начин и то искључиво на основу документације. До сада” Прогрес” није уплатио ни један динар пореза и, ако то не учини, отићи ће у стечај, па ће држава своје наплатити из стечајне масе, поручио је Ђелић.

- У септембру и октобру ћемо додатно преиспитати положај повезаних лица и заједно са МУП-ом видети да ли је негде било преливања државног новца у приватне џепове. Закон о једнократном порезу не може да важи још дуго да не би обесхрабрио стране инвеститоре, али доста неправди би требало да буде исправљено и преко закона о пореској администрацији, сматра Дјелић.

Посебан акценат у наредна два месеца стављен је на наплату екстрапрофита на виле, чији власници ускоро могу да очекују пореска решења. Лјуди из Министарства грађевина већ су на терену и снимају објекте на Златибору, Копаонику,у Нишу, Новом Саду, Суботици и другим градовима.

До половине августа, по речима министра Дјелића, наплаћено је 120 милиона марака, уручено 1.120 решења за пореску основицу од 784, 7 милиона ДЕМ. Највећи део пореза односи се на примарну и сиву емисију новца, контингенте и стамбене објекте, тако да је од резиденција добијено 13,5 милиона, а од станова 3,5 милиона ДЕМ. На неке станове није обрачунаван порез, јер се, како је рекао министар грађевина Драгослав Шумарац очекује да ће бити враћени, као што је случај са екс министром правде Драгољубом Јанковићем који је од републичке владе добио три стана и неће моћи чак ни плаћањем пореза да их задржи у власништву. Иако, после октобра неће бити нових решења за наплату екстрапореза, следе измене других прописа, чиме ће легализација резиденцијалних објеката имати много већу цену него обичних, а посао ће спроводити општине и градови, који ће прописивати ове накнаде.

Према изнесеним подацима, 367 обвезника је смањило своју обавезу за 153,7 милиона ДЕМ, а обустављено је 514 поступака у вредности 30 милиона ДЕМ. Сви они су документима доказали да новац није потрошен на недозвољен начин, а о сваком појединачном случају обавештен је и надлежни одбор Скупштине Србије.
Према проценама, од почетка ове године до 15. августа наплаћено је 80 милиона ДЕМ и део од тог ’колача’ отићи ће на 1,6 милиона адреса. До 25. септембра, сваком пензионеру, биће исплаћено по 900 динара (по основу одлуке Савезног уставног суда), 100.000 корисника, ће примити два купона за дечији додатак укупне вредности 1.000 динара, у септембру ће бити дуплиран износ материјалне помоћи и накнаде за туђу негу (50 000 корисника) у шта ће бити уложено 115 милиона динара. Дупли износ добиће и хранитељске породице које брину о деци без родитељског старања, а једнократна помоћ стићи ће и удружењима инвалида. У плану је, такође формирање фонда за кредитирање 10.000 студената, како би им се олакшало школовање. Они ће наравно, рекао је министар Дјелић, у једном разумном периду требати да врате тај новац, али тај новац ће они вратити у тај фонд и тако ће се фонд обнављати.
Од екстрапрофита, током септембра, такодје ће се покрити и један месец закашњења у исплатама накнада са тржишта рада, за шта је потребно 450 милиона динара.