Највећи напредак око функционисања државне заједнице Србије и Црне Горе постигнут на економском плану
02.08.2002.

За хармонизацију царинских система Србије и Црне Горе рок је сведен на разумну меру - од три године, изјавио је српски министар финансија Божидар Ђелић објашњавајући зашто је недавно на Савету министара ЕУ констатовано да је највећи напредак око будућег лика и функционисања државне заједнице постигнут на економском плану.

По његовим речима, битно је и то што је установљен механизам за проверу примене прописа о хармонизацији, односно предвидјен је поступак решавања спорних питања која се појављују у царинским и другим поступцима на границама. Тако је, предвидјено да се у оквиру Министарства за унутрашње економске односе Државне заједнице Србије и Црне Горе, формира Сектор за праћење ускладјене примене прописа (основан од стране представника надлежних органа држава - чланица). Екипе ове посебне службе могу да се појаве на било ком пункту границе Србије или Црне Горе.
Напредак потврдује и чињеница да је направљен Акциони план о хармонизацији тржишта, мада још увек није јасно да ли ће он (у виду анекса), постати и саставни део Уставне повеље, те би, у том случају имао и уставну снагу. На питање, да ли ће ови договори и сам Акциони план, ако изостане из Уставне повеље, имати ипак необавезујући значај, Ђелић одговара одречно.

- Пошто и Србија и Црна Гора желе да што пре постану кандидати за Европску Унију, а обема странама је јасно да је усаглашавање тржишта услов за потписивање уговора о стабилизацији и придруживању са ЕУ, сигуран сам да ће се и план и договорено применити, сматра Ђелић.

Ако се констатује да се пропис у држави чланици не остварује на ускладјен начин, поменуто министарство обавештава Сталну комисију за решавање спорова у граничним питањима, која ће такодје бити формирана на паритетној основи и којој државе чланице поверавају овлашћења да решава спорове о питањима која се јављају у царинском, санитарном, ветеринарском и фитосанитарном поступку. Стална комисија доноси одлуку и проследјује је надлежном органу државе чланице, а ако је он не прихвати, Суд државне заједнице Србије и Црне горе доноси одлуку која је коначна и која обавезује на ускладјивање прописа државе чланице.
На овај начин, објашњава Ђелић, утврдјен је и механизам који треба да омогући да хармонизација прописа из ове области буде реална, а не формална.