Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Vesti
Verzija za štampu
Autorski tekst Mlađana Dinkića za Blic povodom godinu dana rada Vlade
24.07.2013.

Kada smo pre godinu dana ušli u ovu Vladu, država je bila pred bankrotom. Dočekali su me potpuno prazna kasa i dugovi.

Šta je moj tim uradio u ovih godinu dana?

Stabilizovali smo javne finansije i izmirili najveći deo unutrašnjih dugova koje nam je ostavila prethodna vlada. Bolnicama, putarima, reciklerima, opštinama i deponentima propale Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine isplaćeno je čak 30 milijardi dinara. Da smo uštedeli taj novac, mogli smo ove godine da imamo dvostruko više subvencija za poljoprivredu, ili čak 6 puta veći budžet za kulturu ili sport. Prevremeno smo otplatitli i polovinu duga (400 miliona dolara) prema Londonskom klubu poverilaca.

Na predlog ministarstva koje vodim, skupština je u proteklih godinu dana usvojila 67 zakona. To je više od trećine svih zakona koji su usvojeni u ovom periodu.

Kakve su konkretne koristi privredi i gradjanima doneli ti zakoni? Za razliku od ranije, privrednici danas ne plaćaju 138 parafiskalnih nameta. Preduzetnici više ne plaćaju firmarine, takse za isticanje reklame, šumarinu... Zanatlije više ne plaćaju tzv. muzički dinar. Smanjili smo takse za registraciju automobila za građane. Mala i srednja preduzeća danas PDV mogu da plate tek kada robu naplate. Ukinuli smo fiskalne kase za zantatlije. Striktno sprovodimo novi zakon o redovnosti plaćanja i bez izuzetka kažnjavamo državne institucije na svim nivoima koje svoje obaveze prema privredi ne izmiruju u roku od 45 dana.

Koji su konkretni efekti mera ekonomske politike Vlade u prvoj godini?

Srbija ove godine ima privredni rast od 2,1 odsto, za razliku od prošle godine kada je bruto-domaći proizvoda pao za 2 odsto. Industrijska proizvodnja je u prvoj polovini prošle godine bila manja za 4 odsto, a sada je porasla 4,2 odsto. Izvoz je prošle godine porastao samo 1 odsto, a sada izvoz raste po stopi od čak 21 odsto! U aprilu je ostvarena najveća mesečna vrednost izvoza u istoriji Srbije, u iznosu od 950 miliona evra. Uvoz je prošle godine porastao 6 odsto, a sada samo 2 odsto. Zato je danas spoljnotrgovinski deficit za petinu niži nego prošle godine. Deficit tekućeg računa platnog bilansa je za trećinu niži nego prošle godine. Deficit državnog budžeta je u prvom polugodju bio za 26 odsto niži nego prošle godine, dok je deficit republičkog budžeta istovremeno niži za 12 odsto.

Iako su ostvareni rezultati nesumnjivo i značajno bolji nego pre godinu dana, svestan sam da to za gradjane nije ni približno dovoljno, jer se i dalje teško živi. Na žalost, u resoru koji vodim, nemogući su instant rezultati. Kada dovedete nekog investitora, prvi ozbiljni rezultati u zapošljavanju i u rastu izvoza vide se tek nakon nekoliko godina. Npr, ugovor sa Fijatom smo zaključili još 2008. godine, u kompletnu modernizaciju propale Zastave je u medjuvremenu uloženo preko milijardu evra, a tek krajem prošle godine je startovala puna proizvodnja novog modela automobila. Danas tamo radi preko 3.000 ljudi, a biće ih 4.000 do kraja sledeće godine. Na desetine komponentaša radi za Fijat i upošljava tri puta više radnika nego matična fabrika. Brojni drugi auto-komponentaši iz čitavog sveta su, ugledajući se na Fijat, u medjuvremenu došli u Srbiju i izgradili nove fabrike, uglavnom u Vojvodini, Šumadiji i Pomoravlju, i na jugu Srbije. Kragujevačka fabrika automobila je danas ubedljivo najveći izvoznik iz Srbije, sa izvozom od 600 miliona evra u prvom polugodju. Osim toga, kompletna automobilska industrija je postala najvažnija industrijska grana, sa najvećim doprinosim ovogodišnjem rastu izvoza i bruto-domaćeg proizvoda (uz poljoprivredu i sektor usluga). Zato je Srbiji danas potrebno mnogo više kompanija kao što je Fijat, u svim regionima. Uspeli smo da u ovih godinu dana potpišemo ugovore o investicijama sa 60-tak novih kompanija, ali tempo od oko 5 novih inestitora mesečno ni izbiza ne zadovoljava potrebe Srbije. U narednom periodu moramo na tom polju da uradimo mnogo više, a za to je neophodan snažniji rad čitave vlade i aktivan pristup svih gradonačelnika.

Nezaposlenost je najveći problem Srbije. Pre godinu dana, stopa nezaposlenosti je bila 25,5 odsto, a sada je 24,1 odsto. Stopa zaposlenosti je pre godinu dana bila 34,3 odsto, a danas je 36,3 odsto. Broj ljudi koji traži posao smanjen je za 28.000 za godinu dana. Da li je to dovoljno? Naravno da nije. Čak 708.000 ljudi i dalje aktivno traži posao. Danas u Srbiji jedan čovek koji radi izdržava dvoje ljudi. Takva situacija je neodrživa. Zato najvažniji cilj u narednom periodu mora biti da se zaposli Srbija. Da bi se uspelo u tome, potrebno je znatno više investicija, brže procedure, manje birokratije. To je ubedljivo najvažniji posao za moj tim i čitavu vladu u narednom periodu.

Drugi veliki problem koji opterećuje srpsku ekonomiju je relativno visok nivo javnog duga, koji je udvostručen u mandatu prethodne vlade, a koji iziskuje izuzetno visoke troškove za otplatu kamata. Pre pet godina Srbija je plaćala svega 20 milijardi dinara godišnje za kamate, ove godine čak 90 milijardi dinara, dok će naredne godine po inerciji troškovi za kamate biti uvećani na ogromnih 110 milijardi dinara. Ove godine je Srbija samo za kamate platila duplo više nego što je bila u stanju da izdvoji za celu poljoprivredu! Da bi se zaustavio rast troškova za kamate, Srbija bi morala da pronađe čak 2,7 milijardi evra kako bi prevremeno otplatila i ugasila skupe kredite nasleđene iz prethodnog perioda.

Probleme nezaposlenosti i javnog duga ne može da reši samo jedan čovek. To je pitanje za čitavu Vladu. Pa možda čak ni to nije dovoljno. Ozbiljne reforme kakve su potrebne našoj zemlji ne mogu uspeti ukoliko se ne sprovode simultano i uz opšti konsenzus.

Žao mi je što već u ovoj godini nismo uspeli da prepolovimo budžetski deficit koji je nasleđen iz prethodnog perioda, već smo ga smanjili za četvrtinu. Direktno sam odgovoran što naplata poreza početkom ove godine nije bila bolja. Bio sam očito isuviše mek na samom početku mandata. Želeo sam da privrednicima damo dovoljno vremena da se pripreme za nova pravila igre. U maju smo konačno uvedeli nultu toleranciju na finansijsku nedisciplinu i kao rezultat toga, u junu je ostvaren najniži deficit od početka godine, a u julu ostvarujemo rekordne prihode.
Često od svojih kolega iz partije čujem upozorenja da neću biti popularan ako striktno sprovedemo prinudnu naplatu i blokiramo sve firme koje ne plaćaju poreze, ili ako pošaljemo u stečaj odavno propala društvena preduzeća koja bez ikakve perspektive gutaju subvencije na teret gradjana. Kažu mi da ću se mnogo zameriti moćnicima zbog predstojeće unakrsne provere prihoda i imovine, a da zbog svega toga nisam miljenik pojedinih tabloida i ljudi iz službi bezbednosti koji su ih osnovali i koji ih podržavaju. Ali, nije moj posao da budem popularan. Moj posao je da uvedem red u javne finansije. To ću uraditi, bez obzira na sve prepreke i uprkos tome što ću se mnogima zameriti. Ovaj posao ne radim da bi me danas svi ljudi voleli, već da bi jednoga dana cenili rezultate koje sam postigao i ono što sam iza sebe ostavio svojoj državi i narodu.

bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd