Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Vesti
Verzija za štampu
Srbija uredno vraća dugove
08.08.2005.

Direktor Uprave trezora Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Vesna Džinić izjavila je danas da Srbija već četiri godine uredno izmiruje obaveze koje dospevaju i po osnovu spoljnog i unutrašnjeg duga.
Džinić je u intervjuu agenciji Tanjug istakla da Srbija ni dan nije zakasnila sa izmirenjem obaveza i da nije aktivirana nijedna garancija jer se dugovi izmiruju na vreme.

Prema njenim rečima, sigurnost u servisiranju dugova podiže kreditni rejting zemlje, a on je trenutno takav da daje pozitivne signale mogućim inostranim investitorima.

Ona je objasnila da je Trezor počeo da funkcioniše od 1. avgusta u sastavu Ministarstvu finansija, uz napomenu da je ta uprava, u suštini, državna banka sa državnim novcem, odnosno državnim depozitima, koja vrši poslove plaćanja i transfera.

Trezor, međutim, nije poslovna banka, ne odobrava kredite, a svoje poslove obavlja preko računa u Narodnoj banci Srbije, dodala je Džinić.

Uprava je nastala objedinjavanjem nekadašnje Uprave za javna plaćanja i Sektora za Trezor, a trenutno upošljava više od 1.000 službenika.

Ona je navela da republički budžet prihode ostvaruje putem poreskih i neporeskih prihoda, ali i od ostalih primanja, kao što su prihodi od privatizacije, koji direktno ne utiču na budžetski suficit, ali imaju i uticaj na likvidnost.

Za poslednjih godinu i po dana likvidnost je bila odlična, istakla je Džinić, dodajući da nijednog dana nije bila zaustavljena isplata iz budzeta.

Ona je izrazila zadovoljstvo zbog sniženja kamatnih stopa na tržištu, na koje je uticalo i smanjenje stope na trezorske zapise, koja je prošle godine bila 23 odsto, a na poslednjoj aukciji samo 14,99 odsto.

Najstabilniji prihodi budžeta su, kako je navela, poreski prihodi - porez na dodatu vrednost (PDV) i akcize, porez na imovinu i slično, a neporeski prihodi su dividende i konzularne takse.

Pre dve godine izvršena je konsolidacija, odnosno, sve "državne pare" prikupljene su na jednom mestu, na "konsolidovanom računu trezora".

Obaveze direktnih budžetskih korisnika plaćaju se sa jednog mesta - sa računa izvršenja budžeta, a predviđa se novi sistem u kojem će biti izjednačeni direktni
i indirektni korisnici, tako da će svi korisnici imati isti tretman.

Suficit u iznosu od približno 32 milijarde dinara u budžetu, čiji je rebalans nedavno izvršen, Džinić je objasnila primenom različite metodologije, kao i realno većim prihodima od rashoda.

Prema ranijoj metodologiji, sadašnji suficit u budžetu iznosio bi tri milijarde dinara, a prema novoj iznosi 32 milijarde dinara. Razlika je nastala zbog toga što se sada otplata glavnice dugova ne knjiži kao trošak, već samo otplata kamate. Glavnica ne može biti trošak, već izdatak koji se finansira iz drugih izvora, istakla je direktorka Trezora.

Prema njenim rečima, suficit od 32 milijarde dinara velikim delom (oko 23 milijarde) biće iskorišćen za otplatu stare devizne štednje, za glavnice kredita i ostalo.

Odbacujući zamerke da suficit može kod nas da ima inflatorni efekat, ona je rekla da je država zadužena i da se najveći deo suficita zapravo koristi za otplatu ranijeg zaduženja.

Po zakonu iz 2002. godine, za otplatu stare devizne štednje država svake godine mora da izdvoji oko 240 miliona evra i to do 2016. godine, što predstavlja približno 4,2 milijarde evra.

Samo prvog dana isplaćeno je ove godine 100 miliona evra na ime stare devizne štednje, a za dva meseca isplaćeno je 185 miliona evra.

Suficit bi mogao da ima inflatorni efekat u državi koja nije zadužena, rekla je ona i dodala da bogate zemlje, kao SAD ili Francuska, koje imaju puno imovine, tradicionalno prikazuju deficit i pokrivaju ga prodajom akcija, imovine i iz ostalih izvora, a te države su dovoljno moćne da taj deficit izdrže na dugi rok.

Zamerke pojedinih ekonomskih stručnjaka i opozicionih političara da bi država pre svega trebalo da smanji javnu potrošnju, Džinić je ocenila kao nerealne jer su mnogi rashodi stalni i fiksirani i ne mogu se menjati - a oni su i najveća stavka u troškovima države.

Kada pogledate Zakon o budžetu i vidite te stavke, jasno vam je da mali deo vi možete drastično da smanjujete. Nema tu nenamenskog trošenja para, tu je svaki dinar isplaniran, a budžet je krajnje i surovo realan, istakla je ona.

Problem, kako je ukazala, može da bude samo u prekomernom zaduživanju budžetskih korisnika kod njihovih dobavljača, a budžetom, kao planom, tačno su predviđeni okviri za trošenje i korišćenje sredstava.

Govoreći o mogućnosti za tolerisanje neplaćanja poreskih obaveza velikih privrednih sistema, Džinić je navela da Poreska uprava mora da radi po važećim propisima.

Ako iko mora da prašta, to mora biti uz odluku Vlade, rekla je ona i dodala da "nekih trajnih otpisa nema" jer je procedura isuviše komplikovana, da bi se izbeglo urušavanje sistema.

Za 2007. i 2009. godinu, kada pojedini ekonomisti najavljuju "dužničku krizu", Džinić je rekla da one jesu udarne za plaćanje obaveza države, ali da očekuje da će do tada privreda stati na noge i da će početi i privatizacija javnih preduzeća koja će doneti značajne privatizacione prihode.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd