Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Vesti
Verzija za štampu
Mali: Stvaramo ambijent koji legalno poslovanje čini najlakšim i najisplativijim
22.05.2019.

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije i predsednik Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Siniša Mali, učestvovao je na IV godišnjoj konferenciji Vlade Republike Srbije i privrede Srbije, na kojoj je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za 2019/20. godinu. Program predviđa smanjenje poslovanja u sivoj zoni u naredne dve godine za gotovo 200 miliona evra i prevođenje najmanje 11.000 radnika i 9.000 firmi iz sive zone u legalne tokove.

Konferenciju, pod nazivom „Izlaz iz sive ekonomije“, koju je organizovala Vlada Republike Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ), otvorili su predsednica Vlade Ana Brnabić, ambasador SR Nemačke u Srbiji Tomas Šib i član Upravnog odbora NALED-a Svetoslav Atanasov.

Ministar Mali je istakao da je orijentacija fiskalne politike Vlade Republike Srbije, u srednjem roku, održanje niskog deficita, dalje smanjenje javnog duga i korišćenje fiskalnog prostora u cilju podrške privrednom rastu.

„Rasterećenjem privrede, pre svega kroz smanjenje poreskog opterećenja rada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta. Odgovornost je države da stvori ambijent koji legalno poslovanje čini najlakšim i najisplativijim, tako što obezbeđuje jednake uslove, ista pravila koja nije teško poštovati, ali i izvesnu sankciju za one koji se, ipak, o njih ogluše“, rekao je Mali.

On je naveo da su glavni uzroci sive ekonomije koje vidi privreda – visoki porezi i doprinosi na zarade.

„U decembru 2018. godine usvojen je set reformskih zakona, a određene pogodnosti privreda koristi od 1. januara 2019. godine. Neke od njih, predviđene izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit, privreda će videti u 2020. godini, kada se bude pripremao set finansijskih izveštaja za tekuću godinu“, rekao je ministar.

Mali je podsetio da je od 1. januara ove godine ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca, u iznosu od 0,75 odsto, čime je poresko opterećenje neto plate smanjeno sa 63 na 62 odsto.

„Neko će reći da je to malo, ali ja bih rekao da je to istorijski potez, i to niko nije uradio, iako su svi pričali o tome. To je samo početak, a opredeljenje države je da i dalje nastavi sa smanjenjem fiskalnog opterećenja“, rekao je Mali.

Ministar se osvrnuo i na tek završenu posetu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sa kojima je, između ostalog, razgovarano na temu smanjenja opterećenja zarada.

„Sada je rano govoriti o konkretnim smanjenjima, ali nakon sledeće posete MMF, koju očekujemo u oktobru 2019. godine, kada budemo imali bolju sliku izvršenja budžeta, obavestićemo vas o konkretnim aktivnostima.“, rekao je on.

Pored nastojanja da se dodatno smanji opterećenje zarada, ministar navodi da će privreda sledeće godine imati još pogodnosti.

„Primena proporcionalnog metoda omogućiće otpis sredstava koja se amortizuju u potpunosti i u kraćem roku u odnosu na otpis istih sredstava primenom degresivnog metoda amortizacije. Sva stalna sredstva koja se nabave od 1. januara 2019. godine, amortizovaće se isključivo primenom proporcionalne metode“, rekao je ministar.

On je istakao da će biti priznati i rashodi po osnovu reklame i propagande u poreskom bilansu bez ograničenja, kao i troškovi za istraživanje i razvoj u dvostruko uvećanom iznosu. Takođe, biće priznata i prava na poreski kredit, po osnovu novčanih ulaganja izvršenih u povećanje osnovnog kapitala tzv. „startap društva“, a biće izuzeto i 80 odsto dela prihoda koje ostvari nosilac autorskog ili srodnog prava po osnovu naknade za iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava. Istovremeno, privreda će imati i pravo na poreski kredit po osnovu poreza na kapitalni dobitak plaćen u drugoj državi.

Osvrnuvši se na podsticajne mere za fer konkurenciju, ministar finansija napomenuo je da je od 1. oktobra 2018. uvedena mera oslobođenja od doprinosa i poreza na zarade u prvoj godini poslovanja, namenjena mladima i nezaposlenima, kako bi se stimulisali da „startuju legalno“ i napomenuo da se sagledava mogućnost proširenja koju obuhvata mera za početnike u poslovanju.

Privrednike koji su prisustvovali konferenciji interesovala je predviđena reforma fiskalizacije, za koju je Mali rekao da je jedan od prioriteta Ministarstva finansija.

„Donošenjem Zakona o fiskalnim kasama biće omogućena implementacija savremenih tehničkih rešenja koja će stvoriti uslove za praćenje ostvarenog prometa preko fiskalne kase onlajn, od strane nadležnih organa, čime se stvaraju uslovi za suzbijanje sive ekonomije. Uspostavljanjem novog sistema fiskalizacije, informacije o prometu u svim fazama biće slate poreskim organima u realnom vremenu“, rekao je Mali.

On je napomenuo da radna grupa priprema tekst radne verzije Nacrta zakona o fiskalnim kasama i podzakonskih akata iz te oblasti i da se trenutno analiziraju različiti modeli. Ministar je naveo i da je, pored digitalne fiskalizacije, jedan od prioriteta uvođenje sistema eFaktura.

„Naime, 1. marta 2018. godine uvedeno je registrovanje faktura od strane pravnih lica i preduzetnika koje su izdate javnim dužnicima u centralni registar faktura. Uvođenjem CRF-a, javni sektor ne može da izmiri račun ukoliko on nije pravilno registrovan. Primećen je veliki broj žalbi, pa se sada sagledavaju mogućnosti unapređenja sistema“, rekao je Mali.

On je istakao i da Ministarstvo finansija radi na pripremi Uredbe o paušalnom oporezivanju i Predlogu zakona o porezu na dohodak građana. Kako je objasnio, plan je izrada softvera, koji će funkcionisati preko portala Poreske uprave. To će, kako je objasnio, između ostalog dovesti do veće objektivnosti u obračunu iznosa obaveze, unapređenja preciznosti modela koji se zasniva na šiframa delatnosti umesto na grupama delatnosti, do sprečavanja zloupotreba sistema registracije.

Premijerka Ana Brnabić je poručila da država nastavlja odlučno da se bori protiv sive ekonomije i da tu neće biti kompromisa.

„Apsolutno neće biti kompromisa u borbi, jer je to jedini način da obezbedimo fer uslove privredi koja posluje u skladu sa zakonima i plaća poreze. Mi možemo da obezbedimo bolji kvalitet života za sve građane Srbije“, naglasila je Brnabić.

Član Upravnog odbora NALED-a Svetoslav Atanaskov je istakao da su za privredu prioritetne mere koje će podstaći legalno poslovanje, smanjiti birokratiju i troškove i kao primer naveo novu proceduru prijave sezonaca koja je uštedela 15 miliona evra poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama.

„Čak 79 odsto privrednika istaklo je u istraživanju NALED-a da su visoki porez i doprinosi na zarade ključni uzrok sive ekonomije i zato je smanjenje poreskog opterećenja jedna od najvažnijih mera“, rekao je Atanasov.

O rezultatima u smanjenju obima sive ekonomije i planovima, na IV godišnjoj konferenciji Vlade Republike Srbije i privrede Srbije, govorili su i ministarka pravde Nela Kuburović, kao i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.


Foto: Tanjug
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd