Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Синиша Мали: Савет за економска и финансијска питања ЕУ потврдио одличне економске резултате Србије
17.05.2019.

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали, другог дана посете Бриселу, присуствовао је састанку Савета за економска и финансијска питања Европске уније (ЕУ). На Министарском дијалогу са Западним Балканом и Турском закључено је да ЕУ подржава Србију у јачању институционалног оквира и убрзању структурних реформи. Састанак у Бриселу део је појачаног дијалога о економском управљању између ЕУ и земаља Западног Балкана и Турске, а у циљу ефикасне припреме учесница за процес координације економских политика на нивоу ЕУ.

Министар Мали је истакао да је Србија успешно консолидовала јавне финансије и успоставила чврсту основу за даљи раст.

„На данашњем састанку Савета за економска и финансијска питања ЕУ разговарали смо о реформама које је Србија спровела у претходном периоду, а посебан нагласак стављен је на привлачење страних директних инвестиција“ рекао је Мали и објаснио да је веома важно што су са макроекономском стабилношћу створени предуслови за привлачење инвестиција у Србију.

Министар је поновио да је захваљујући реформама које се спроводе од 2014. године Србија постала најатрактивнија дестинација за улагања у региону, те да је прошле године привучено 3,5 милијарди евра директних страних инвестиција.

„У прва четири месеца ове године привукли смо 1,2 милијарде евра директних страних инвестиција, што је 14 одсто више него прошле године у овом периоду“, истакао је Мали и додао да је на основу тога дефинисан програм од 20 реформи.

Према његовим речима, оне представљају део пакета економских реформи које се спроводе заједно са ЕУ.

„Осам од тих реформи усмерено је ка побољшању пословног амбијента у Србији, док је преосталих 12 усмерено ка структурним реформама које су од изузетног значаја и које треба да унапреде наше пословно окружење. Ту превасходно мислим на унапређење и реформу Пореске управе и пословног амбијента“, изјавио је министар.

Мали је објаснио да више инвеститора подразумева нова радна места, мању незапосленост, али и више новца у буџету, што представља предуслов за повећање плата и пензија.

„Србија је у овом тренутку шампион по питању спровођења економских реформи, на нама је и велика одговорност да наставимо даље тим путем јер тако ће наша земља бити привлачнија инвеститорима за улагање. То је за грађане веома важно, имајући у виду да инвестиције подразумевају више новца у буџету за повећање плата и пензија, али и за већа улагања у инфраструктуру, аутопутеве, мостове“, истакао је министар.

Он је нагласио да ће се наставити процес смањења оптерећења на зараде, који је започет прошле године.

„Желимо да наша економија буде економија која опорезује доходак, односно добит, а не да опорезује рад. То је уједно и један од највећих захтева страних инвеститора“, истакао је Мали.

Мали је рекао да се посебна пажња ове године придаје инвестицијама у иновације.

„Ове године издвојили смо око 100 милиона евра за инвестиција у стартапове, научно-технолошке паркове и за инвестиције у истраживање и развој. Желимо да будемо што ближе Европи, да нашим младима дамо могућност да раде са колегама из ЕУ на новим технологијама и истраживањима. На тај начин дајемо допринос четвртој индустријској револуцији, јер желимо да Србија буде њен део“, изјавио је министар Мали.

Закључци састанка у Бриселу позитивно оцењују програм економских реформи у Србији, уз очекивање привредног раста од 3,5 до 4 одсто у периоду 2019-2021. Како је наведено, привредни раст би требало да се заснива на расту извоза, приватној потрошњи и инвестицијама.

Истакнуто је да је монетарна политика добро спроведена, а да су инфлациони притисци под контролом. Постоји потреба за даљим повећањем капиталне потрошње у циљу подупирања дугорочног раста, учвршивањем добрих фискалних резултата, те даљом реформом платног система у јавном сектору и јачањем фискалних правила. Запажено је да је банкарски сектор стабилан и ликвидан, док је укупни однос проблематичних кредита значајно опао.

У закључку је наведено и да привреда захтева даљу трансформацију, да би била конкурентнија, а да су главни изазови унапређење транспарентности и предвидљивости у погледу регулаторног оквира, осигуравања фер конкуренције и потпуне либерализације енергетског тржишта. Потребно је повећати допринос радне снаге расту, а жене, омладину и оне који су недавно дипломирали треба боље интегрисати у тржиште рада.

Састанку у Бриселу присуствовала је и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, која је истакла да је инфлација у Србији на најнижем нивоу у протеклих више од пола деценије, као и да је забележен значајан пад у укупном броју проблематичних кредита.

„Осим тога, нашим мерама је подржан двоцифрени раст у корпоративном и приватном кредитирању, а посредством овог канала је подржан и привредни раст. Поред ниске инфлације, кључни фактори за привлачење директних страних инвестиција у Србији су релативна стабилност курса и резултати постигнути у погледу фискалне политике као и у многим другим областима“, истакла је Табаковићева.

bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд