Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Intervjui
Verzija za štampu
Siniša Mali: Podsticajnim merama do rasta privrede
02.10.2018.

Intervju Siniše Malog za KORD

1. Koje reformske procese smatrate ključnim za održavanje fiskalne stabilnosti i podsticanje privrednog rasta?

Naš prioritet u narednom periodu upravo i jeste očuvanje fiskalne stabilnosti, a uz podršku inicijativama koje bi trebalo da podstaknu rast, kao što je povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja. Sa stanovišta fiskalne politike, to su i stubovi nedavno odobrenog aranžamana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Naravno, kada govorimo o održavanju fiskalne stabilnosti, moramo govoriti i o platama i penzijama. Mere privremenog smanjenja penzija će biti ukinute, i do kraja godine nas očekuje povećanje penzija. Kao što znate, očekuje nas i povećanje plata u javnom sektoru. Prostora za povećanje plata i penzija ima, ali to povećanje mora da bude na održivom nivou.
Orijentacija fiskalne politike u srednjem roku jeste održavanje niskog deficita, dalje smanjenje javnog duga, ali i korišćenje fiskalnog prostora u cilju podrške privrednom rastu.
Mere fiskalne relaksacije delovaće na dva koloseka. Rasterećenjem privrede, pre svega kroz smanjenje poreskog opterećenja rada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta. S druge strane, fiskalni prostor omogućio je veću alokaciju sredstava za javnu infrastrukturu. Kako bi se na najbolji način poboljšao kvalitet i kvantitet javne infrastrukture, radimo na daljem poboljšanju sistema upravljanja javnim investicijama.

2. Na koji način ćete adresirati problem nedovoljnog udela javnih investicija u BDP i nedovoljno efikasnog upravljanja velikim infrastrukturnim projektima?

S obzirom na to da smo u prethodnom periodu, sprovedenom fiskalnom konsolidacijom, stvorili prostor za finansiranje novih projekata, danas imamo sredstva za kapitalne investicije. U tom smislu nadležne institucije sprovode neophodne korake na povećanju nivoa javnih ulaganja, kako u putnu i železničku infrastrukturu, tako i u zdravstvo i školstvo, lokalnu komunalnu infrastrukturu...
Do sada su već napravljeni određeni koraci. Svi kapitalni projekti, nezavisno od izvora finansiranja uključeni su u budžet od 2017. godine, usvojena je Uredba o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata sredinom 2017. godine. Usvojen je i Zakon o planskom sistemu koji uspostavlja nacionalni okvir za planiranje. Kako bi eleminisali strukturne slabosti u implementaciji, u narednom periodu nas očekuje donošenje detaljnog pravilnika o predlaganju i selekciji projekata, te uspostavljanje prakse objavljivanja sažetaka studija izvodljivosti za velike infrastrukturne projekte. Biće osnovana i Komisija za kapitalne investicije. Sve to pomoći će nam da brzo i efikasno sprovodimo velike infrastrukturne projekte, što je od odlučujućeg značaja za razvoj zemlje.

3. Koje promene u poreskom sistemu predviđate, a mogle bi podsticajno delovati na privredu?

U narednom periodu planiramo niz mera kojima ćemo unaprediti prava poreskih obveznika, kao i posebne mere za podsticanje privredne aktivnosti. Koristeći raspoloživi fiskalni prostor, razmotrićemo izmene poreske politike kako bi se kroz efektivan, ujednačen i efikasan poreski sistem dala podrška privrednom rastu.
U tom smislu, posebno bih izdvojio da planiramo smanjenje roka za povraćaj PDV-a, čime će se unaprediti likvidnost privrede. Zakonski rok za povraćaj PDV-a je 45 dana, ali smatramo da nema razloga da privrednici toliko čekaju ako imaju uredne papire. Privrednicima bi puno značilo da taj novac dobiju što pre zbog likvidnosti.
U narednom periodu planiramo i umanjenje fiskalnog opterećenja zarada, kao i donošenje posebnog paketa poreskih podsticaja za inovativne aktivnosti. Planiramo i osavremenjavanje pojedinih rešenja u pogledu oporezivanja dobiti privrednih društava, posebno u pogledu obračuna poreske amortizacije.
Tako]e, u planu je i propisivanje posebnog režima oporezivanja dohotka građana koji pružaju ugostiteljske usluge u objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva, kao i ukidanje odredaba poreskih zakona koje bespotrebno deluju destimulativno na poreske obveznike ili im stvaraju neopravdane administrativne teškoće.
Kao što možete da vidite, u planu nam je čitav niz mera koji će stimulativno delovati na privredu i olakšati rad privrednicima. Naravno, prilikom definitivnog uobičavanja ovih mera vodićemo računa da njihova primena ne ugrozi dosad postignute rezultate u pogledu fiskalne konsolidacije.

4. Koje mere iz domena poreske politike smatrate najefikasnijim za smanjenje udela sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja?

Smanjenje fiskalnog opterećenja zarada svakako destimuliše sivu ekonomiju. Takođe, sve mere koje povećavaju efikasnost kontrole poreskih obveznika zasigurno će pozitivno delovati na suzbijanje sive ekonomije. U tom pogledu, uz ostale mere kojima se unapređuje kapacitet Poreske uprave u vezi sa sprovođenjem efikasne poreske kontrole, posebno bih izdvojio aktivnosti na izmenama Zakona o fiskalnim kasama koje podrazumevaju korišćenje savremenih tehničkih rešenja koja omogućuju praćenje prometa poreskih obveznika u realnom vremenu. Planiranim rešenjima omogućiće se poreskim obveznicima da jednostavnije administriraju svoje obaveze, a Poreskoj upravi da na optimalniji način obavlja poresku kontrolu.

5. Koje promene u funkcionisanju Poreske uprave, u tom kontekstu, planirate?

Promene će se dešavati na nekoliko različitih nivoa. Oformili smo radnu grupu koja će se upravo baviti transformacijom i modernizacijom Poreske uprave, i koja će se sastajati jednom nedeljno. Ovo nam je jedan od najvećih prioriteta i ja ću se lično baviti svim aspektima ove transformacije. Poreska uprava mora da bude održiva i efikasna, i želimo da napravimo sistem koji će moći dobro da funkcioniše decenijama koje su ispred nas. Proteklih godina su već napravljeni neki konkretni rezultati, pa je tako smanjen broj organizacionih jedinica sa 178 na 78, sve poreske prijave mogu da se vrše u elektronskom obliku, osnovan je Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima… Ipak, ima još dosta posla, neophodno je dalje smanjivati broj organizacionih jedinica, nadograditi postojeće softvere, integrisati ih. Time ćemo se baviti sve dok ne napravimo dobar, efikasan i održiv sistem.

6. Koje mere vidite kao najefikasnije da bi se smanjila neizvesnost u tumačenju propisa posebno u radu Ministarstva i Poreske uprave?

Smatram da ne postoji značajne razlike u pogledu stepena neizvesnosti tumačenja, odnosno primene poreskih propisa, u odnosu na druge propise. Međutim, to ne utiče na neophodnost preduzimanja mera na unapređenju transparentnosti primene poreskih propisa.
To se u osnovi može postići identifikovanjem nejasnih rešenja u poreskim propisima i njihovim preciziranjem, odnosno uklanjanjem. U ovom pogledu od posebnog značaja nam je interakcija sa poreskim obveznicima kojima ovakve odredbe prouzrokuju praktične probleme, tako da su nam dragocene inicijative i mišljenja koja od njih dobijamo. Naravno, kako se i očekuje, poslovna zajednica je najaktivnija u ovom kontekstu.
Radimo i na daljem unapređenju saradnje između Poreske uprave u čijoj nadležnosti je neposredna kontrola poreskih obveznika i sektora unutar Ministarstva finansija u čijoj nadležnosti su davanje mišljenja o primeni poreskih propisa i vođenje drugostepenog postupka. Ova saradnja i sada dobro funkcioniše, ali smatram da uvek postoji prostor da se dalje unapredi, posebno u kontekstu planiranih aktivnosti na reformi Poreske uprave.

7. Dokle su stigle pripreme za utvrđivanje konačne liste parafiskalnih nameta? Kada bi se mogao očekivati nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara?

Rad na izradi nacrta ovog Zakona je pri kraju, tako da uskoro očekujemo konačan tekst. Verujem da će time biti postignut veliki pomak u pogledu transparenosti naknada koja opterećuju privredu.

8. Kako u kontekstu promena politika ka stvaranju podsticajnog ambijenta za poslovanje gledate na saradnju sa poslovnom zajednicom u pronalaženju optimalnih rešenja?

Saradnja sa poslovnom zajednicom je veoma značajna i mi intenzivno radimo na njenom daljem unapređenju. Svakodnevno osluškujemo potrebe privrede i poslovne zajednice, kako bi im olakšali poslovanje. U tom smislu, svakako je značajan i paket podsticajnih mera koje planiramo da donesemo, poput smanjenja roka za povraćaj PDV-a, umanjenja fiskalnog opterećenja zarada, podsticaja za početnike u poslovanju...
Želeo bih da napomenem i da je poslovna zajednica veoma aktivna sa svojim predlozima i komentarima u svim fazama pripreme kako novih propisa, tako i izmenama i dopunama postojećih zakonskih rešenja.

9. Koliko modeli dijaloga kao što su „Dijalog za promene“ i radna grupa za Belu knjigu mogu da doprinesu formulisanju rešenja koja su efikasna i sprovodljiva?

Komunikacija između poslovne zajednice i nosilaca javne vlasti koja se ostvaruje u okviru „Dijaloga za promene“ i radne grupe za Belu knjigu je dragocena za unapređenje normativnog okvira koji je od značaja za privredu. Ova saradnja je u prošlosti već rezultirala u pozitivnim pomacima na unapređenju poreskog sistema u Srbiji, ali smatram da se najznačajniji rezultati tek očekuju.


Foto: Tanjug

bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd