Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Vesti
Verzija za štampu
Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – jul 2015. godine
25.08.2015.

Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budžetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budžeta i budžeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda ''ispod crte'' u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budžetskog finansiranja vanbudžetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.

U periodu januar - jul 2015. godine ostvaren je deficit budžeta Republike u visini od 24,2 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 34,6 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou Republike). U julu su ostvareni prihodi u iznosu od 85,2 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 83,0 mlrd dinara što je rezultiralo mesečnim suficitom u iznosu od 2,2 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje deo prihoda, i iz njih finansiranih rashoda, indirektnih korisnika budžeta.

Poreski prihodi u julu iznosili su 76,6 mlrd dinara. Visok nivo prihoda ostvaren je zahvaljujući visokoj uplati akciza i dobrom prihodu po osnovu PDV. Prihod od akciza u iznosu od 24,7 mlrd dinara rezultat je više faktora.

Povećana potrošnja goriva uzrokovana poljoprivrednim radovima i većim obimom saobraćaja, naročito tranzitnog, rezultirala je većim prihodima po osnovu akciza na naftne derivate. Drugi razlog visokog priliva po osnovu akciza je utvrđivanje novih iznosa akciza na duvanske proizvode u julu, u skladu sa zakonom. Uobičajeno je da se u periodu pre utvrđivanja novih viših iznosa akciza povećava obim uvoza i proizvodnje cigareta, što se reflektuje na naplatu akciza. U julu je ostvaren najviši prihod od PDV u ovoj godini - 39,6 mlrd dinara. U julu se uplaćuju tromesečne obaveze po ovom osnovu, a ostvaren je i značajan prihod po osnovu PDV na uvoznu robu. Rast prihoda po osnovu poreza na dohodak rezultat je uplata godišnjeg poreza na dohodak građana, dok je zbog povraćaja po osnovu poreza na dobit umanjen prihod od ovog poreskog oblika. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 8,4 mlrd dinara, a donacije su iznosile 0,2 mlrd dinara.

Rashodi su bili niži nego u prethodnom mesecu, uglavnom zbog manjeg iznosa za otplatu kamata. Razlika je delimično ublažena povećanjem rashoda za socijalnu zaštitu, zbog isplate otpremnina radnicima preduzeća u restrukturiranju, većim kapitalnim izdacima i većim izdacima po osnovu garancija. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili su 18,7 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na transfer za penzije u iznosu od 16,6 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,7 mlrd dinara.

Na nivou opšte države u periodu januar-jul zabeležen je deficit u iznosu od 39,4 mlrd dinara, dok je deficit u julu iznosio 4 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je visoke uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća u iznosu od oko 27 mlrd dinara. Osim toga bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabo izvršenje kapitalnih izdataka, kao i otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.

Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina zabeležen je suficit u iznosu od 1,9 mlrd dinara, dok na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 6,8 mlrd dinara. Što se tiče fondova socijalnog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su u blagom suficitu, dok su PIO fond i fond SOVO u deficitu 4,0 i 0,7 mlrd dinara, respektivno. Deficit ova dva fonda je očekivan s obzirom na značajne depozite iz prethodnih godina kojima raspolažu. Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit na kraju jula iznosio 9,5 mlrd dinara.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd