Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija

Почетна > Документи > Меморандум о буџету > Ревидирани меморандум о буџету и економској и фискалној политици за 2008. годину, са пројекцијама за 2009. и 2010. годину, 18. октобар 2007. године

Ревидирани меморандум о буџету и економској и фискалној политици за 2008. годину, са пројекцијама за 2009. и 2010. годину, 18. октобар 2007. године
Верзија за штампу Пошаљи пријатељу

На основу члана 14. став 1. тачка 1) Закона о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 9/02, 87/02, 61/05 – др. закон, 66/05, 101/05 – др. закон, 62/06 – др. закон и 85/06),

Влада усваја ревидирани

М Е М О Р А Н Д У М

О БУЏЕТУ И ЕКОНОМСКОЈ И ФИСКАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ ЗА 2008. ГОДИНУ, СА ПРОЈЕКЦИЈАМА ЗА 2009. И 2010. ГОДИНУ

I. УВОД

1. Макроекономски оквир

Република Србија је у 2006. години остварила значајне позитивне резултате у погледу привредног раста, смањивања инфлације, раста извоза, побољшања ефикасности привреде, раста финансијског сектора, прилива страних директних инвестиција и раста девизних резерви, уз висок спољнотрговински дефицит, одржање незапослености на високом нивоу, високу апресијацију динара, раст јавне потрошње и раст зарада изнад раста продуктивности.

Макроекономска кретања у 2006. години обележена су реалним растом бруто домаћег производа (БДП) од 5,7% и редукцијом инфлације на 6,6%. Поред тога, постигнут је значајан раст извоза израженог у еврима од 41,4% и раст девизних резерви НБС, које су крајем 2006. године износиле 9 млрд евра. Тренд раста привредне активности настављен је у 2007. години. Процењује се да ће реални раст БДП у 2007. години износити око 7%, уз раст цена на мало од 8,5%.

Узимајући у обзир макроекономску стабилност и процес структурног прилагођавања за период од 2008. до 2010. године пројектован је реални раст БДП по просечној стопи од 6,3%, са тенденцијом убрзавања која би требало да прати процес реструктурирања и транзиције привреде. Остваривању пројектоване стопе раста БДП највише ће допринети раст извоза робе и услуга од 24,1%, просечно годишње и раст инвестиција од 16,1%, просечно годишње. Раст домаћих и страних инвестиција неопходан је за модернизацију привреде, посебно инфраструктуре и за подизање нивоа извоза као кључне компоненте привредног раста. На основу раста БДП и инвестиција у наредне три године очекује се раст запослености и стандарда грађана.

Пројекцијом је предвиђено смањивање инфлације у наредном периоду, тако да се инфлација сведе на процењених 4% у 2010. години. Током 2007. године дошло је до убрзања укупне инфлације (8,5%) у односу на 2006. годину (6,6%), уз успоравање базне инфлације (4-4,5%) у односу на 2006. годину (5,9%) и раст небазне инфлације (12,6%) у односу на 2006. годину (7,4%). Главни генератори убрзања небазне инфлације у 2007. години били су административно отклањање диспаритета цена, раст цена деривата нафте због раста цене сирове нафте, раст цена пољопривредних и индустријских прехрамбених производа у августу и септембру због суше и постојање неконкурентних структура у привреди Србије.

Основне претпоставке макроекономског оквира за раст и стабилност привреде Србије у наредне три године јесу:

  • Вођење чврсте фискалне и монетарне политике, што треба да створи основу за макроекономску стабилност;
  • Убрзање структурних реформи, посебно завршетак приватизације преосталих друштвених предузећа и убрзано реструктурирање и приватизација државних предузећа;
  • Јачање приватног сектора који ће креирати нове инвестиције, извоз и нова радна места, те тако запослити раднике који у процесу транзиције остају без посла, а посебно младе који завршавају образовни процес;
  • Унапређење пословне климе и стварање конкурентског амбијента као предуслова за нове инвестиције и промену производне структуре.

Испуњење планираних активности резултираће у доминантном учешћу приватног сектора у привреди након приватизације постојећих и оснивања нових предузећа, потом у успостављању целовитог правног оквира за функционисање тржишне привреде и то највише кроз доношење и примену системских закона хармонизованих са регулативом ЕУ и са принципима СТО, а на основу свега тога испољиће се и у активној улози Владе у вођењу економске политике и побољшању пословног амбијента и кредибилитета земље.

2. Фискална политика

У Републици Србији, у периоду од 2001. до 2006. године, извршена је свеобухватна реформа јавних финансија, доношењем новог законодавног оквира и изградњом нових и модернизацијом постојећих институција. Спроведене фискалне реформе кључно су допринеле успостављању макроекономске стабилности и стварању погодних услова за инвестирање и раст привреде Србије.

Међутим, у другој половини 2006. године, значајно је повећaна јавна потрошња, чимe је направљено одступање од чврсте фискалне политике која је реализована од средине 2004. године. Осим тога, у другој половини 2006. године потписани су протоколи и уговори и донети су закони на основу којих је значајно повећан ниво јавне потрошње у 2007. години, иако приходи нису у истој мери повећани. Процењује се да ће, првенствено услед наведених мера, учешће консолидованих јавних расхода у БДП у 2007. години, у односу на претходну годину, бити повећано за 2,4 процентна поена, док ће се нето резултат (суфицит/дефицит) погоршати за око 2,1 процентних поена БДП. Резултат експанзивне фискалне политике, у комбинацији са прекомерним растом зарада и кредитном експанзијом, јесте убрзан раст домаће тражње, почев од последњег квартала 2006. године. Експанзија тражње је највећим делом пренета на повећање спољнотрговинског дефицита, чак много више него што је иницијално планирано, а у мањој мери је „повукла” домаћу привредну активност. С обзиром на то да је остварени ниво спољнотрговинског дефицита дугорочно неодржив, неопходно је предузети микс мера за његово смањење. У томе кључну улогу има фискална политика, али је важан и допринос политике зарада, монетарне политике и политике курса.  

Смањење спољнотрговинског дефицита захтева смањење домаће тражње путем снажног фискалног прилагођавања у 2008. години, кроз смањење учешћа јавних расхода у БДП за 1,2 процентна поена. Планирано је да се и у 2009. години учешће јавних расхода у БДП  смањи за додатних 0,8 процентних поена БДП. 

Кључне мере за смањење јавне потрошње у односу на БДП јесу: реално непромењен ниво плата у државној администрацији и јавним службама, током целе 2008. године, на нивоу који ће бити достигнут крајем 2007. године, тј. након реализације раније потписаних протокола о повећању плата; смањење субвенција за 5% у односу на средства предвиђена буџетом за 2007. годину; смањење јавних инвестиција буџета Републике за више од 10% у односу на планирана средства у 2007. години.

Консолидовани јавни приходи ће у наредном периоду задржати приближно исто учешће у БДП (уколико се посматрају јавни приходи без прихода од лиценце), а у истом периоду доћи ће до смањења учешћа јавних расхода. Резултат оваквог кретања јавних прихода и јавних расхода је дефицит консолидованог биланса сектора државе у 2008. години, уз благи суфицит у последње две године средњорочног периода.

У наредном периоду наставиће се фискалне реформе, које ће обухватати побољшања пореског система, реструктурирање јавне потрошње, повећање транспарентности јавних финансија, јачање пореске и царинске администрације и др.

3. Структурне реформе

Планирани макроекономски циљеви, који се односе на високе стопе привредног раста, раст извоза и инвестиција у фиксни капитал, неће бити оствариви уколико се не убрза процес структурних реформи. Најбитнији задаци у домену структурних реформи биће завршетак процеса приватизације друштвених предузећа, банака и осигуравајућих друштава, наставак реструктурирања и почетак приватизације јавних предузећа, стварање повољног пословног амбијента за развој малих и средњих предузећа и привлачење страних директних инвестиција, као и наставак реформе управљања јавним финансијама и реформе државне управе.

Приоритет Владе у наредном средњорочном периоду у јавном сектору биће спровођење преосталих неопходних мера у јавним предузећима, како би се ова предузећа оспособила за тржишно пословање, а потом и за делимичну или потпуну приватизацију.

Наставком спровођења структурних реформи повећаће се притисци на тржишту рада, што ће условити да приоритет економске политике Владе буде подстицање развоја и раста малих и средњих предузећа, како би се извршило амортизовање негативних притисака које изазива процес структурних реформи у привреди. Највећи допринос промени негативног тренда на тржишту рада могло би дати привлачење страних директних гринфилд инвестиција, али да би се то остварило неопходно је извршити даље побољшање инвестиционог амбијента, првенствено правног система.

Управљање јавним финансијама се перманентно унапређује. У наредном периоду акценат реформи у овом подручју биће на јачању контроле јавних финансија од стране Државне ревизорске институције, унапређењу система средњорочног планирања, смањивању расхода путем реформи пензијског и других система социјалног осигурања, повећању ефикасности наплате пореза и смањивању простора за вршење пореске евазије. Адекватним државним улагањима у инфраструктуру повећаће се конкурентност Републике Србије, дати значајан импулс привредном расту и омогућити остваривање утврђених стратешких циљева. Један од основних принципа на коме ће се заснивати државна улагања биће исправљање регионалних диспаритета у погледу степена привредне развијености.

Реформа јавне управе за циљ ће имати стварање ефикасне администрације, при чему ће се реформа заснивати на принципима децентрализације, деполитизације, професионализације и рационализације.

Адекватним координисањем политика, које се заснивају на усвојеним стратегијама, омогућиће се остваривање утврђених циљева и стварање услова за даљи напредак Србије. Једна од битних карактеристика структурних реформи у наредном периоду мора бити брзина њиховог спровођења, како би се што пре исправиле неравнотеже у привреди и друштву и створили неопходни услови за остваривање одрживог и релативно високог привредног раста и развоја у наредном средњорочном периоду. Извесно је да трошкови спровођења структурних реформи у многим секторима у кратком периоду могу бити високи, али користи које ће се остварити њиховим спровођењем треба да допринесу даљем расту и развоју привреде Србије и друштва у целини.

 

Преузмите цео документ:

PDF Ревидирани меморандум о буџету и економској и фискалној политици за 2008. годину, са пројекцијама за 2009. и 2010. годину, 18. октобар 2007. године



bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд