Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija

Почетна > Документи > Документи јавних политика > Стратегија развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године, са акционим планом („Сл. гласник РС“, бр. 48 од 22. јуна 2018. год.)

Стратегија развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године, са акционим планом („Сл. гласник РС“, бр. 48 од 22. јуна 2018. год.)
Верзија за штампу Пошаљи пријатељу
На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

СТРАТЕГИЈУ
развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године
"Службени гласник РС", број 48 од 22. јуна 2018.

I. УВОД

Стратегија развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године (у даљем тексту: Стратегија) представља стратешки развојни документ из области развоја слободних зона који на конзистентан и целовит начин дефинише основне развојне правце слободних зона и начине њиховог остваривања у наредним годинама.

Стратегија полази од потребе убрзавања економског раста и заокруживања процеса транзиције ка тржишној привреди.

Стратегија помаже остварењу одрживог привредног развоја који ће обезбедити конкурентност и боље економске резултате привреде, директне (стране и домаће) инвестиције, подизање животног стандарда становништва, као и стварање погодне инфраструктуре и других услова који подстичу привредни развој Републике Србије. Такође, привредни раст и развој захтева стварање много атрактивнијег привредног амбијента, напуштање потрошачког и окретање ка проинвестиционом и извозно оријентисаном привредном расту.1

Раст извоза биће могућ само ако се, поред јачања сектора малих и средњих предузећа, привуку „звучне” транснационалне компаније да greenfield инвестирају, или да технолошки обнове још увек неприватизоване велике производне капацитете.

Стратешко планирање дефинише будућност слободних зона у Републици Србији, а тиме и обавезу свих чинилаца привредног, јавног и политичког живота за њену реализацију.

Стратегија је у својим елементима који се односе на циљеве, мере и пројекте фокусирана на период од нареднe три године, након чега је потребно извршити поновна истраживања и усклађивање са новим параметрима.

Стратегија прихвата основне принципе изласка из постојећег стања кроз изградњу ефикаснијих слободних зона као инструмента усмереног ка повећању конкурентности привреде и расту знања путем привлачења и примене модерних технологија. Коришћење оваквог економског модела, предвиђено је на начин који је употребљаван у земљама са видљивим резултатима у овој области.

Како је опредељење Републике Србије улазак у Европску унију (у даљем тексту: ЕУ), Стратегија дефинише правце привредног развоја који гарантују усклађеност са захтевима и стандардима ЕУ, као и трендове глобалних кретања на светском тржишту. Слободне зоне се дефинишу као институционални механизам за остварење стратегије преласка у модерно друштво засновано на привредној конкурентности, кроз привлачење директних страних инвестиција, технолошки развој, побољшање пословне климе, реструктурирање великих привредних система, развој малих и средњих предузећа, равномерни регионални развој и побољшање ефикасности предузећа и државе.

Слободне зоне су први отворени „прозор” привреде у транзицији који погодује страним улагањима. Оне омогућавају најбрже привлачење инвестиција у нову опрему и осавремењавање продукционих процеса који су кључна претпоставка за побољшање конкурентности и постизање већег извоза. Повећање извозних прихода је од великог значаја за смањење спољнотрговинског дефицита, сервисирање спољног дуга и обезбеђивање средстава за финансирање увоза опреме и технологије, а то значи и услов економског развоја у наредним годинама. Стварање повољне климе за иностране инвестиције предуслов је за њихово привлачење. Повољна инвестициона клима се ствара у средини без бирократских ограничења и административних одуговлачења при регистрацији предузећа, запошљавању, извозу, репатријацији профита и слично. Обезбеђење специјалних повластица и олакшица на локалном и државном нивоу, као што је пословање предузећа без увозних дажбина, може значајно утицати на одлуку инвеститора да капитал инвестира у државу која му то омогућује. Слободна зона се најчешће дефинише као инструмент економске политике у правцу раста привредног развоја кроз повећани прилив инвестиција, раст извоза и последично побољшање платног биланса земље и пораст запослености.

Као покретачи и моделатори привредног развоја читавих региона, слободне зоне су значајни ствараоци нових радних места, носиоци технолошког развоја и страних инвестиција. Постоје на свим континентима, у развијеним и неразвијеним земљама, у земљама различитог државног уређења и примерено развојној политици и задатим очекивањима, уз примену законима утврђених услова пословања и примену одређеног система повластица, остварују своју улогу.

––––––––

1 Студија Посткризни модел привредног раста и развоја Србије 2011–2020. „Mакроекономски трендови и анализе” Економски институт у Београду и „Kвартални монитор економских трендова и политика” Фонд за развој економске науке Економског факултета Универзитета у Београду, 2010 година

Стратегија развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године, са акционим планом („Сл. гласник РС“, бр. 48 од 22. јуна 2018. год.)



bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд