Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Крстић: Интензивно ћемо радити на смањењу сиве економије и повећању ефикасности наплате пореза
26.11.2013.

Министар финансија Лазар Крстић изјавио је данас да би у овој години буџетски дефицит требало да буде на нивоу планираног и да неће морати да се иде на нови ребаланс буџета.

"То није тривијалан задатак узевши у обзир да су нам приходи значајно нижи од оног што је планирано ребалансом. Ми ограничавамо расходе у оној мери колико је то могуће и рационално, и надам се да нећемо морати да радити ребаланс до краја 2013. године", рекао је Крстић у интервјуу Танјугу.

Он је нагласио да проблем са приходима мора бити дугорочно решен и да се због тога раде детаљне анализе како смањити сиву економију и повећати ефикасност наплате пореза.

"Видимо да ефикасност наплате значајно опада од 2011. године на овамо, и то је нешто на чему морамо да радимо, јер ако то не будемо зауставили неће нам пуно вредети повећавање пореза", навео је министар истичући да се на томе интензивно ради и кроз реорганизацију рада Пореске управе и модернизацију наплате пореза.

Према речима Крстића, у годинама када је наплата пореза била најбоља, ефикасност наплате ПДВ-а била је на нивоу од око 85 посто, а сада је између 73 и 75 одсто.

"Буџетом за 2014. годину предвиђен је помак од два посто, значи ефикасност би била повећана на 75 до 77 одсто, што је далеко лошије од онога што смо ми као држава раније имали, а, наравно, лошије и од онога на шта би требало да циљамо", навео је он.

Одговарајући на примедбе да је дефицит буџета на консолидованом нивоу у 2014. години повећан уместо да буде смањен, Крстић је истакао да је разлог томе што су први пут објављене реалне цифре које укључују и трошкове "испод црте".

Он је објаснио да је у наредној години у буџету предвиђен новац за докапитализацију државних банака, као и за преузете обавезе из прошлости, односно гаранције издаване јавним предузећима, које морају да буду отплаћене.

"Хтели смо да подигнемо транспарентност и да признамо ситуацију таквом каква јесте, како би смо могли да се суочимо са величином проблема које смо почели да решавамо почев од овог буџета, и дугорочније, Фискалном стратегијом", рекао је министар.

Крстић је рекао и да ће милијарду долара од издавања еврообвезница бити искоришћено за покривање буџетског дефицита, односно за функционисање државе - за исплату плата, пензија, и других расхода, као и за инвестиционе пројекте који су предвиђени буџетом, како у овој, тако и у 2014. години.

"Ми смо се задужили, управо, узимајући у обзир да идемо у лошије макрофинансијске услове, задужили смо се и за један део 2014. године. То нам повећава јавни дуг за око три до четири одсто бруто домаћег производа и завршићемо годину тамо где смо и планирали на почетку године - са јавним дугом изнад 60 одсто БДП-а", напоменуо је министар.

Он је нагласио да је издавање евро-обвезница у износу од милијарду долара део онога што је и планирано Законом о буџету и ребалансом за 2013. годину.

"Не можемо ми да будемо срећни, нити да славимо издавање евро-обвезница, али задовољни смо тражњом коју смо имали. Задовољни смо куповином, то је на нивоу коју смо планирали, и сада морамо да у будућности радимо на томе да смањимо потребу за задуживањем, што наравно не можете да урадите одмах, нарочито за оваквим задуживањем за финансирање фискалног дефицита и рефинансирање дугова", објаснио је Крстић.

Он је нагласио да је од могућих извора задуживања у следећој години кредит из Уједињених Арапских Емирата као један од најповољнијих на листи, како због грејс периода, тако и због рочности и каматне стопе.

"Ми се надамо и рачунамо на тај кредит, у склопу сарадње са УАЕ, која, као што смо сви сведоци, напредује на бројним пољима, последњих шест до 12 месеци", напоменуо је министар.

"Оног тренутка кад и страни, али и домаћи инвеститори, и домаће и стране банке, виде да је привреда кренула, да смо на путу који је једнозначно одређен - ка ЕУ, створиће се стабилност која ће смањити ризик пословања на нашим тржисту и самим тим створити амбијент у коме ће и каматне стопе моћи да иду нешто ниже", истакао је министар.

Он је најавио да ће у децембру у Србију поново доћи техничка мисија ММФ-а, да српским властима пружи помоћ у сагледавању јавних финансија - "како да контролишемо доцње којих има у систему, како у републичком, тако и на локалном нивоу, како да боље планирамо трошкове приходе и расходе идући ка програмском буџету који планирамо да у потпуности уведемо од 2015. године и других тема од кључног значаја".

"То нису формални преговори о аранжману, ми разговорамо о мерама имајући са наше стране у перспективи жељу за аражманом", објаснио је Крстић истичући да Србији није потребан новац од ММФ-а већ да се иде ка аранжману из предострожности.

"Ми бисмо желели аражман са ММФ-ом зато што би нам био од користи у смислу потврђивања да је оно са чим смо изашли у јавности и што спроводимо довољно да нас заиста фискално консолидује до краја 2016. и 2017. године", рекао је министар.

ИЗВОР ТАНЈУГ
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд