Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Интервјуи
Верзија за штампу
Динкић: Горки лекови оздравиће Србију
10.06.2013.

Економске мере које ћемо да донесемо болне су али неопходне. Када их не бисмо применили, финансијски резови према грађанима следеће године били би много тежи. Боље да сада узмемо горак лек, него шећерну водицу после које бисмо морали да пређемо на најјаче ињекције. Овако Млађан Динкић, министар финансија, сликовито објашњава смисао доворених економских потеза државе, који ће бити коначно договорени до краја ове недеље, а у наредних месец дана и преточени у ребаланс буџета.

Ексклузивно за "Новости", Динкић обелодањује све нове мере Владе Србије које је готово потпуно усагласио са коалиционим партнерима, премијером Ивицом Дачићем и првим потпредседником Владе Александром Вучићем. Пакет је подељен у три дела:
- Прво, смањићемо расходе у буџету за 40 милијарди динара, а притом нема смањивања нити замразавања плата и пензија. Друго, обавићемо структурне реформе у наредних годину дана у јавним предузећима. И треће, поправићемо пословну климу кроз измену Закона о раду и измену закона о планирању и изградњи. Сва ово мора одједном, да би имало ефекта.

Како ће држава уштедети 40 милијарди динара да би санирала отворену рупу у буџету?
- Нећемо уводити никакве нове порезе што значи да ће приходна страна буџета остати иста. Мораће да се штеди у државној управи и јавном сектору и сва министарства ће бити обухваћена. План је да дефицит буџета буде максимално 4,7 одсто бруто друштвеног производа. Када не бисмо повукли потезе, рупа у буџету би била око две милијарде евра, а биће око милијарду и по.

Је ли дефинитивно постигнута сагласност да се не смањују и замрзавају плате и пензије?
- Неће бити смањивања плата у јавном сектору и пензија, али биће ограничен њихов раст у складу са могућностима буџета. Минимална повишица биће обезбеђена у наредних годину и по дана и биће усклађена са реалним могућностима привреде. Додатне повишице плата и пензија само би створиле додатни буџетски дефицит који бисмо морали да надокнадимо скупим задуживањем. Спирала камата и дугова у том нежељеном случају могла би да угрози будућност читавог друштва. На тај начин би ушли у ризик "грчког сценарија", који би на крају захтевао радикално смањивање плата и пензија, што би српску економију увело у вишегодишњу рецесију и додатни раст незапослености. Неодговорно понашање данас би се као бумеранг вратило управо најугроженијим грађанима и пензионерима. Ми такав сценарио никада нећемо дозволити.

Значи, није усвојен ваш предлог да се смање зараде свима у државном апарату који примају више од 40.000 динара?
- Сматрам да бирократе у администрацији и јавним предузећима не би смеле да имају већу плату од лекара или учитеља, па сам предложио да се на бирократском апарату највише и штеди. Исто као што сам се залагао да адвокати и обућари не могу да имају
исти порески третман. Међутим, превагнуло је мишљење да се никоме не смањују плате, чак ни онима који имају 200.000 динара.

Конкретно, хоће ли бити редовне октобарске повишице за плате и пензије?
- То је једино питање које је остало неусаглашено. До краја недеље, разрешићемо и ту дилему. Морамо да видимо има ли простора да се уопште плате и пензије увећају у октобру или ће остати на садашњем нивоу који је увећан за 2одсто у односу на прошлу годину. Ако буде простора за икакву повишицу, она свакако неће бити већа од 0,5 одсто. Наравно да би свако од нас волео да плате и пензије буду много веће, али тај "социјални мир" и такву лажну слику не смемо да купујемо и стварамо новим скупим задуживањем.

Зар ограничавање повишице не значи практично "замрзавање"?
- Србија мора да постигне много већи привредни раст од 2 одсто да би јавни сектор могао да осети бољитак на платама. Не можемо да делимо људима нешто што не постоји и није створено производњом. Прво мора приватни сектор који упошљава1,7 милиона људи да створи нову вредност, да се потом увећају плате радницима у производњи, услугама и пољопривреди, а тек на крају и запосленима у јавном сектору. Одбили смо предлоге које су неки давали, да се плате наставника, лекара, војника, полицајаца и других у јавном сектору смање. Договорили смо максимум за јавни сектор у овим тешким околностима. Ново задужење мора бити минимално и усмерено, пре свега, у инвестиције и развој, како не бисмо појели будућност наше деце.

Хоће ли бити отпуштања у државном апарату?
- Сматрам да би државни апарат на свим нивоима комотно могао да се смањи за трећину, а да притом буде много ефикаснији. До краја године утврдићемо мере за смањивање државне бирократије. Треба да буде донет нови Закон о раду којим би се повећала флексибилност на тржишту рада и омогућио раст запослености на средњи рок. Има много људи који у државној администрацији раде, али има и оних који буквално не раде ништа, а бирократским прописима су заштићени као бели медведи. То више не би смело да се толерише. Ко је вредан и успешан треба да буде награђен, а ко не ради треба да добије отказ.

Којим још потезима ћете достићи тих 40 милијарди динара уштеде?
- Морају да се смање субвенције за губиташе, а забранићемо им и нове гаранције за кредите. Срезаћемо трошкове путовања и репрезентације на свим нивоима. Ми смо у министарству увели ГПРС системе у свим возилима, зауставили крађу горива и смањили три пута трошкове за три месеца. Само по том основу, на трошковима путовања, око 10 милиона евра може да се уштеди и на нивоу целе државе. Корак по корак у елимисању непотребних трошкова и – могуће су значајне уштеде.

Каква судбина очекује јавна предузећа?
- Направили смо целовит програм који подразумева убрзање завршетка реструктурирања 175 бивших друштвених предузећа и повећање ефикасности у пословању јавних предузећа. Она предузећакоја немају перспективу на тржишту и која већ годинама ништа не раде, отићи ће у стечај већ овог лета. Ко има дугове из прошлости, а сада прави позитивне резултате добиће отпис или репрограм дугова, али убудуће више неће имати заштиту државе. То су, на пример, "Петрохемија", РТБ Бор, БИП... За трећу групу предузећа покушаћемо да нађемо стратешке партнере за приватизацију. Ту спадају ЈАТ, "Галеника", "Прва Петолетка", ИМТ, ИМР, ФАП... Нека предузећа, као што је Аеродром, даћемо у дугорочни закуп уз обавезне инвестиције које би побољшале квалитет услуга и профитабилност. Идеја је да београдски аеродром остане у државном власништву, али да на међународном тендеру уступимо управљање на 20 до 30 година, уз обавезу озбиљних инвестиција и плаћање закупнине унапред.

Каква је судбина "Телекома"? Стиче се утисак да би га држава продала, али је дилема како потрошити тај новац?
- Чињеница је да постоји неколико озбиљних и неформалних понуда за куповину "Телекома". Унутар коалиције још разговарамо да ли да се тај процес и формално покрене. Постигли смо консензус да од евентуалних приватизационих прихода који би били најмање 2 милијарде евра, не сме да се купује социјални мир, нити да тај новац прогута текућа буџетска потрошња, већ да се употребе искључиво за привредни развој или за отплату скупих кредита. "Телеком" постепено губи тржиште, није у стању да инвестицијама прати "Теленор" и ВИП, због чега лично подржавам идеју да се што пре крене у његову приватизацију.

Колико је извесно стратешко партнерство ЈАТ и Етихада из Емирата?
- Чинимо све да до сарадње дође, јер је то најбољи могући партнер за српског авиопревозника. Тиме би значајно поправили и општи имиџ наше земље, а имали бисмо и више туриста и веће приходе за Србију. Оптимиста сам.

Када ће грађанима бити боље од свих ових мера?
- Имаћемо ове године привредни раст између два и три одсто, што је знатно боље у односу на прошлогодишњи пад од два одсто. Инфлација је у паду и од почетка године износи свега 1,9 одсто. Индустријска производња је у прва четири месеца била већа за 5,3 процената, док је извоз скочио за чак 24 одсто, уз историјски рекорд од 950 милиона евра извезене робе у априлу. Чини се да ће и пољопривредна производња бити много боља. Али, све то није довољно да би народ осетио бољитак. Србији је потребан привредан раст од око пет одсто годишње, да би то сви грађани осетили у новчанику. Зато и доносимо мере које су баланс између штедње и стимулисања производње и инвестиција.

Колико брзо ће се садашњи пакет мера одразити у пракси?
- Крећемо у израду ребаланса у наредних недељу дана, потом иде усвајање на Влади и пред скупштином Србије смо за месец дана. Мере ће дати ефекат у другој половини године.

Је ли све ово довољна брана за банкрот земље?
- Далеко смо и од помисли на банкрот. Али, морамо да размишљамо шта ће бити у наредних пет година. Зато смо приморани на ове потезе данас.

Да ли је и владајућа коалиција била угрожена због различитих приступа економским мерама?
- Не. Сви у Влади имамо исти циљ, само се понекад разликујемо у приступу. Мере би требало да одразе и јединство владајуће коалиције.

Колико је битна политичка стабилност да би се реализовала ова економска визија државе?
- Политичка стабилност је апсолутно неопходна. Током 2005. и 2006. године имао сам пуну подршку тадашњег премијера Коштунице и то је за резултат имало суфицит од 2 милијарде евра у државном буџету. Да нисам имао ту подршку, не би никада успео да направим тај вишак. И сада имам и план и одличан тим, али ми је као и сваком министру финансија потребна и политичка подршка да бисмо битно смањили мањак у буџету. Имајући у виду кризу у еврозони, овом приликом неће бити довољна само политичка подршка владајуће коалиције, већ је нужан и шири консензус читавог друштва. Важно је да и синдикати и послодавци, али и већина грађана схвати да су ове економске мере прави лек за Србију.

ИЗБОРИ СТАВЉЕНИ ПО СТРАНИ

Колико су реални ванредни парламентарни избори о којима се све више спекулише?
- Имајући у виду изјаву првог потпредседника Владе и лидера најјаче странке Александра Вучића да би избори били нецелисходни и да их грађани не желе, сматрам да је то питање стављено по страни. Не бих томе баш ништа имао да додам.

Јесу ли тачне спекулације да се спрема подела вашег ресора и да ће УРС прилико реконструкције морати да замени министарку Верицу Калановић?

- Рекао сам да нема поделе ресора без нових избора. Апсолутно сам задовољан како раде и Сузана Грубјешић и Верица Калановић, а све медијске "рокаде" су бесмислене. Ипак, о реконструкцији се толико говорило у јавности да би било контрапродуктивно да се сада у њу не уђе. Ако неко сматра да може боље да ради од министара УРС, нека преузме наше ресоре.

Стижу сигнали да Србија у јуну неће добити датум за почетак приступних преговора са ЕУ. Какве последице те одлуке очекујете?
- Србија мора да схвати да једино сама може да реши сопствене проблеме. ЕУ може да нам помогне, али их она неће решити уместо нас, као ни Русија. Нити треба френетично да дочекамо евентуални датум нити да ширимо дефетизам ако датум буде условљен. На нама самима је да побољшамо услове живота за грађане. Не вреди се секирати због ствари на које више не можемо да утичемо.

А подела вашег ресора и да ће УРС прилико реконструкције морати да замени министарку Верицу Калановић?
- Рекао сам да нема поделе ресора без нових избора. Апсолутно сам задовољан како раде и Сузана Грубјешић и Верица Калановић, а све медијске "рокаде" су бесмислене. Ипак, о реконструкцији се толико говорило у јавности да би било контрапродуктивно да се сада у њу не уђе. Ако неко сматра да може боље да ради од министара УРС, нека преузме наше ресоре.

Стижу сигнали да Србија у јуну неће добити датум за почетак приступних преговора са ЕУ. Какве последице те одлуке очекујете?
- Србија мора да схвати да једино сама може да реши сопствене проблеме. ЕУ може да нам помогне, али их она неће решити уместо нас, као ни Русија. Нити треба френетично да дочекамо евентуални датум нити да ширимо дефетизам ако датум буд условљен. На нама самима је да побољшамо услове живота за грађане. Не вреди се секирати због ствари на које више не можемо да утичемо.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд