Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Интервјуи
Верзија за штампу
Мањи порез на плате, већи на имовину
30.04.2013.

Влада Србије предложиће одмах после првомајских празника, између осталог, смањење пореза на зараде са 12 на десет одсто, повећање доприноса за пензионо осигурање са 22 на 24 одсто и подизање лимита за паушални порез са три на шест милиона динара, каже у интервјуу за “Блиц” Млађан Динкић, министар финансија и привреде Србије. Он истиче да је то део пакета мера које треба да помогну, реиндустријализацију, привредни развој и запошљавање.

Циљ новог пакета пореских закона је да помогне пре свега занатлијама и малим и средњим предузећима да се додатно растерете . Планирамо подизање лимита за паушални порез са три на шест милиона динара што ће олакшати живот занатлијама и предузетницима. Такође, ићи ћемо на растерећење привреде од око две милијарде динара на годишњем нивоу тако што ћемо смањити порез на зараде са 12 на десет посто и повећати неопорезиви износ дохотка са садашњих 8.700 на 11.000 динара. Истовремено ћемо повећати допринос за пензионо осигурање са 22 на 24 одсто. Дакле, ефекат ове пореске реформе ће бити да ћемо појачати приходе пензионог фонда са једне стране, смањити трансфере из буџета ка пензионом фонду, а истовремено растеретити привреду јер дижемо овај неопорезиви износ дохотка, а највеће растерећење ће имати они којима је најтеже, који тренутно исплаћују најниже зараде, истиче министар Динкић.

Колико закона ће бити промењено?

- Имамо шест пореских закона које мењамо. Такође, имајући у виду да су приходи буџета који су планирани остварени у мањем износу у прва четири месеца, они су били већи од онога што је реализовано прошле године, али су мањи од планираних за ову годину пре свега због пада промета у трговини и због шверца резаног дувана, приморани смо да смањимо расходе државе за неких тридесетак милијарди до краја године . Тај план смо већ направили и шаљемо га одмах после празника на усвајање Влади. Он ће значити ограничавање трошења код појединих буџетских корисника тако што ћемо им смањити квоте и фактички смањити расходе. Укупан ефекат свега овог је око тридесетак милијарди динара уштеде до краја године.

Шта ће све бити промењено?

- Покушаћемо да помогнемо пољопривредницима, посебно оним мањим, јер ћемо укинути порез на катастарски приход и обавезно плаћање доприноса за пензионо осигурање. То ће сада постати њихова добровољна ствар . Свако ће моћи да уплаћује колико жели и ако жели. Тим пре што сада држава и онако дотира готово комплетну пензију пољопривредника. Такође ћемо покушати да направимо већу праведност у опорезивању, јер ће код пореза на имовину бити уведен озбиљнији порез на имовину за правна лица, а што се тиче грађана - власници више од једне стамбене непокретности и више од пет хектара пољопривреднг земљишта имаће нешто већи порез од оних који имају мање. Дакле, они који имају више треба да плате већи порез од оних који имају мање, што би допринело већој праведности. Такође ћемо укинути, односно смањићемо порезе и доприносе на плате за ИТ индустрију, пре свега за индустрију софтвера, како бисмо стимулисали њен развој као најперспективније гране . Смањићемо у ИТ, например, чак за једну трећину доприносе тако што ће бити укинута обавеза плаћања доприноса за здравствено осигурање , а држава ће за њих плаћати трошкове лечења уколико до тих трошкова дође.

Хоће ли то бити постигнуто кроз ребаланс? Где ћемо да видимо те уштеде?

- Ово ће бити постигнуто одмах, почевши од маја, дакле без ребаланса, само кроз одлуку Владе о смањењу квота појединим министарствима укључујући и ово које ја водим.

У којим областима?

- Фактички морамо да се протегнемо онолико колико пара имамо. Подбацила нам је наплата пореза на добит, из простог разлога што прошлогодишња добит која је основица за опорезивање је јако мала јер је привреда била катастрофална - прошла година је најгора економска година у последњих 12 година. Имаћемо неких 20 милијарди мање прихода од ПДВ-а него што смо планирали због пада промета. Због шверца резаног дувана, неких седам милијади динара ће бити изгубљено до краја године на акцизама на цигарете. Шта ћемо као држава предузети? Нећемо дозволити да се потроши онолико колико је могуће у буџету, него ћемо то трошење ограничити министарствима различитим квотама. Међутим, кључни сегменити неће ту бити погођени, дакле, одустаће се од неких инвестиција или од неких трошења у секторима које треба да се спроведу кад су добра времена.

Коме ће још бити смањена средства?

- Такође ћемо смањити субвенције губиташима - ту нема никакве дилеме. На материјалним трошковима које користе сва министарства уштедећемо неких 2,4 милијарде динара тако што ћемо прописати да сви морају на време да плаћају струју, комуналије и оне ствари које су битне, а рецимо ако имају неке уговоре за неке услуге да одустану од тога. Што се тиче плата и пензија - ништа се не мења, дакле ове кључне ставке остају непромењене, чак ће бити и малог повећања пошто је предвиђено повећање плата и пензија два посто у мају, та одлука је договорена и она се спроводи.


Да ли са тим мерама чекате ММФ?

- Јесте, ми ћемо о томе разговарати и са ММФ-ом. Ја сам им већ предложио план и они се потпуно слажу с њим јер је суштина да морамо да прилагодимо трошење реалним могућностима буџета. Мисија ММФ-а долази 8. маја и наставићемо с њима да разговарамо о томе како да све ово уклопимо да на средњи рок одржимо ову стабилност коју смо направили сада за првих девет месеци рада владе.

Шта је сада приоритет у раду Владе?

- Запошљавање. Економија. Ту нема никакве дилеме. То је нон стоп на дневном реду од када је криза почела. Сада мора још више да се ради на томе. Да видимо шта можемо ми да урадимо сами у својој кући да бисмо омогућили да више људи нађе посао.

На који начин ће бити решено питање јавних предузећа?

- Мај ће свакако протећи у знаку далеко већих пролећних спремања у економији. И ту имамо неколико аспеката. Идеја је да у мају Влада усвоји предлог за реиндустријализацију усаглашен са привредом и економистима - да се утврди која ће индустрија убудуће вући привредни развој Србије, да видимо колики привредни раст Србија мора да оствари да би грађани осетили користи од тога. Јер раст од два посто сасвим сигурно не може да допринесе расту стандарда грађана Србије и нама је потребан много јачи раст Суштина је да видимо како можемо да идемо напред. Засутавили смо пропадање, али нисмо кренули напред.

Шта све улази у тај план?

- Изаћи ћемо и с акционим планом завршетка реструктурирања државних фирми које су у губицима. У Србији је више од 160 таквих фирми у овом тренутку које праве огромне губитке из године у годину и које нису само на субвенцијама државе, већ не плаћају струју, гас, комуналије и укупни њихови трошкови су много већи. Светска банка је израчунала да годишње они коштају Србију близу милијаду евра. Трећа ствар коју радимо и око које треба да постигнемо јединствен став Владе јесте Стратегија јавних предузећа која подразумева доношење одлуке из којих јавних предузећа ће држава да се повуче из управљања, а из којих и из управљања и из власништва. Има предузећа где има смисла да се комплетно препусти и власништво и управљање, а да се онда тај новац користи за смањење јавног дуга, односно за раздуживање државе. Такође, желимо да подстакнемо развој малих и средњих предузећа и тренутно имамо проблем како да банке стимулишемо да им се одобравају дугорочнији и повољнији кредити.

Шта ће Влада Србије да уради ако Срби с Косова не прихвате да примењују споразум из Брисела?

- Влада мора да води рачуна и о Србима с Косова, али и о Србима који живе ван Косова, дакле - о свима. У случају расписивања референдума о том, његов резлтат би морао бити обавезујући за све. Сматрам да је, имајући у виду огромну већину који је бриселски споразум добио у Скупштини, укључујући и безмало комплетну опозицију без ДСС ,бесмислено расписивати референдум у таквој ситуацији. Али , на крају, након разговора с косовским Србима биће донета одлука.

Шта уколико Срби са Косова не прихвате примену ни после референдума?

- Суштина је да ових дана Влада покушава да објасни косовским Србима да се апсолутно ништа овим споразумом не мења у односу на оно што већ имамо као фактичко стање годинама уназад. Например,ми данас на северу Косова не наплаћујемо никакав порез. Све оно што сада већ постоји у пракси сада је само стављено на папир. Ми нећемо да престанемо да издвајамо за помоћ Србима који живе на Косову. То је наш народ, не желимо да ресавамо ствари преко колена.

Какав је ваш став о промени Устава?

Сазрело је време за промену Устава и мислим да би могла да се скупи довољна већина да се приђе уставним променама. Што се тиче УРС-а кључно је да се омогући политичка регионализација - дакле формирање административних региона. С друге стране предлажемо да се смањи број посланика, ли да се још уведе још једно веће - веће региона како би сви имали своје представнике у Скупштини што данас није случај јер има читавих градова и области у којима нема ниједног предстваника народа да би могао да пренесе глас тог краја у републичкој скупштини. Такође треба да омогућимо директан избор градоначелника и председника општина. Србија не може бити успешна ако имамо на пример неколико успешних министара у републичкој влади, а ако немамо макар 100 успешних градоначелника.

Да ли су Србији потребни превремени избори?

- То треба да одлуче они који имају могућност да их распишу. Мислим да о томе треба да причају аналитичари, то је њихов посао а не посао нас који седимо у Влади. О томе уопште не размишљам. Ми смо у процесу формирања јединтвене странке Уједињени региони Србије и радимо све што је у нашој моћи да помогнемо да се ствари поправе у Србији.

Да ли се слажете са предлогом министарке енергетике о “Србијагасу”?

- Садашње пословање Србијагаса је у сваком случају неодрживо јер они имају тренутно колико је нама познато око 800 милиона евра дугова за које су узете гаранције државе и преко 200 милиона евра дугова за које нема никаквих гаранција. Србијагас није платио НИС-у ниједан динар на име испоруке нафта још од 1. јануара прошле године. Не плаћају ништа. И премијер Медведев се обратио мени и премијеру Дачићу у Москви са молбом да се то питање реши. Таква политика је неодржива. Које је решење за то - нисам једини који мора да донесе одлуку о томе, али подржавам све оне у Влади који сматрају да треба коренито променити пословање Србијагаса јер се тренутно ради о највећем губиташу у Србији.

Извор: Блиц
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд