Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Интервјуи
Верзија за штампу
Динкић: Први економски задатак ове године је да изађемо из рецесије
24.01.2013.

Први економски задатак Владе је да Србија ове године изађе из рецесије, заустави раст јавног дуга и преполови буџетски дефицит, каже за НИН министар финансија и привреде Млађан Динкић и демантује сумње да нам одговара већа инфлација. „Такав инфлациони порез може да побољша пуњење буџета само на кратак рок. На дуги инфлација ствара нестабилност, која никоме не одговара.“, категоричан је Динкић.

Као други задатак наводи нови модел раста, који подразумева интервенције државе тамо где тржиште не функционише и привлачење инвестиција из земаља са вишком капитала-Уједињених Арапских Емирата, Кувајта, Катара, Саудијске Арабије, Кине, Русије и Турске, а из ЕУ само Немачке и Италије.

Како у ЕУ реагују на тај заокрет ка Истоку?
То је економска платформа. На политичком плану и даље нам је циљ да добијемо датум за почетак преговора о приступању ЕУ.

А могу ли те две ствари да се одвоје?
Морају и могу. Не може Србија бити чланица Арапске лиге, али ће ЕУ о пријему нових чланица почети да размишља тек када се и сама реформише, дебирократизује, успостави фискалну и банкарску унију и реши проблем мање развијених чланица.

Значи, ништа од чланства бар још 10 година?
Ја то нисам рекао. Не желим ни да размишљам о томе, јер би нас политика чекања и ослањање на само једну страну одвело у катастрофу. Треба, наравно, наставити сарадњу са свим земљама ЕУ, али и са другим државама, попут Емирата, који желе да инвестирају у Србију. Уосталом, кад већ говоримо о евроинтеграцијама, зар се стадион у Лондону не зове „Емирејтс“, зар Немачка не гради гасовод са Русијом? Ако инвеститори са истока нису спорни Лондону, Берлину, Паризу, зашто би били спорни нама у Србији? Компанија Мубадала размишља да уложи чак невероватних четири милијарде долара у фабрику за производњу чипова, какве имају још само у САД, Немачкој и Сингапуру. За ову Владу то је пројекат какав је за претходну био Фијат.

Страхујете ли да и тај пројекат може да заврши као они који су помињани током претходне кампање, а нису реализовани?
Ми смо сами себи највећи проблем! Дуго причамо да имамо знање и идеје и да нам недостаје само новац. Ево, сада смо у прилици да добијемо новац за развојне пројекте и да видимо да ли имамо довољно стручњака и знања.

Колико план фискалне консолидације ремети то што су 2012. приходи буџета подбацили за 14 милијарди динара?
Не бринем због тога, јер је прилив у буџет у првој половини јануара изнад очекивања. Због закона о пореској амнестији неки у новембру и децембру нису плаћали порезе и доприносе.

Није ли, ипак, претерано оптимистичко очекивање да ове године приходи буџета могу бити већи него лане за чак 177 милијарди динара или 25 одсто?
Сигуран сам да није. У првој половини јануара приходи су били таман за 25 одсто већи него у истом месецу 2012.

И верујете да такав тренд може да се настави?
Оптимиста сам. Приходи ће се повећати и због повећања неких пореза и због раста БДП-а. Фискална стабилизација биће лакши део посла. То ме мање брине. Много теже ће бити да се оствари привредни раст, а то је нужно, јер са овако лошим стандардом људи не могу издржати више од годину дана. Зато 2013. морамо створити базу за раст стандарда у 2014, а то подразумева и повећање БДП-а за бар два и извоза за 25 одсто. Да бисмо то остварили нећемо робовати познатим моделима, већ ћемо бити максимално флексибилни. Нећемо, дакле, тражити од партнера да се они прилагођавају, већ ћемо се ми прилагођавати њима и потребама тржишта.

Колике су шансе да у 2013. неће бити ребаланса буџета?
Од избијања глобалне кризе ништа не може да се гарантује. До сада су приходи значајно већи од планираних, али не знамо шта нас чека за два-три месеца.

Може ли подбачај прихода у 2012. бити сметња за нови аранжман са ММФ-ом, јер је једна од њихових примедби да су и приходи за 2013. прецењени, а расходи потцењени?
Верујем да ће на основу реализације буџета у првим месецима 2013. ММФ закључити да су наше пројекције биле реалне и да то неће бити препрека за нови аранжман.

Упркос мањку у државној каси нисте одустали од идеје да се из буџета финансирају мала и средња приватна предузећа, а да држава заузврат постане њихов мањински акционар?
Не, још више сам охрабрен након разговора са председником ЕБРД, коме сам предложио да то заједно радимо, а цео модел биће разрађен до краја марта. Идеја је да помогнемо само предузећима која три године узастопно бележе раст прихода, извоза и броја запослених, а немају сопствену имовину, тако да им банке не одобравају кредите. Има око 1.700 таквих фирми, чији је извоз око 1,2 милијарде евра. Ако ЕБРД прихвати предлог, они ће бирати фирме, да се избегне критика да се помоћ дели по партијској припадности.

Шта је гаранција да се тај новац неће потрошити као и десетине милиона евра кредита Фонда за развој?
Знате како, имате могућност да ништа не радите, или да нешто покушате. Нема 100-постотне гаранције да ће све то бити успешно, али држава мора да преузме део ризика на себе.

Иако сте у августу упозоравали да је држава пред банкротом, до краја 2012. јавни дуг је повећан за још две милијарде евра. Где смо сада?
Само део од те две милијарде искоришћен је за подмиривање потреба у 2012. Заправо смо се милијарду евра задужили да бисмо обезбедили новац за финансирање државе у 2013.

Значи ли то да сте већ обезбедили добар део новца за покриће овогодишњег мањка у државној каси?
Тако је, за дефицит нам фали још 500 милиона евра, милијарду ћемо узети да бисмо се обезбедили за прву половину 2014. Ове године доспева и три милијарде евра старих дугова, тако да су укупне потребе Србије у 2013. око 4,5 милијарде евра. Али то не значи да ће и дуг да порасте толико, већ за 1,5 милијарди евра. При томе је цена нашег дуга сада нижа на десетогодишње обвезнице - око 4,8 одсто, а у септембру 2011. била је 7,25 одсто. Тако ћемо ове године узимањем јефтинијих кредита отплатити три милијарде евра старих скупљих кредита, а 2014. ће бити прва година у којој ћемо почети да се раздужујемо и јавни дуг ће се смањити са 65 на 58 одсто. Србија ће деценијама морати да узима нове кредите да отплаћује старе обавезе, али ниво дуга после 2013. више неће расти.

Планирате ли да превремено вратите дуг Лондонском клубу, на који би до 2024. требало да се плаћа камата од 6,75 одсто?
Да. То се може очекивати чим обезбедимо новац за финансирање потреба у овој години. Сада можемо да се задужимо много повољније и да уштедимо на разлици у каматама.

Да ли се баш Србија јефтино задужује ако на доларе плаћа од 5,2 до 7,25 одсто док је основна камата на ту валуту (либор) само 0,3 одсто?
То јесте висока камата и циљ је да се већ на пролеће, приликом прве следеће емисије еврообвезница смањи испод пет, а до краја мандата Владе на 3-3,5 одсто.

Какву поруку Влада шаље тиме што је Платформу за Косово направила за месец дана, а још нема план економских реформи?
Имамо целовит план реформи. Циљ је да се, уз природне ресурсе и рудно богатство, максимално искористи и пољопривредно земљиште, јер већом производњом хране на средњи рок можемо највише повећати извоз. Паралелно спремамо индустријску стратегију, која подразумева даље форсирање аутомобилске индустрије, а до краја фебруара биће спреман и програм подршке за развој ИТ сектора, од бесповратне помоћи за отпочињање бизниса, преко упола нижих пореза и доприноса на плате запослених, а ускладићемо и образовни систем са потребама ИТ индустрије.

Плашите ли се оптужби да тиме поново фаворизујете једну на рачун свих осталих индустрија?
Нама је циљ да на средњи рок генерално оборимо трошкове рада, порезе на зараде и доприносе, али то није могуће урадити док се не заврши фискална консолидација. Овакве, изоловане мере, примењивале су и неке друге земље за ИТ индустрију и ефекти су били позитивни. На овај начин можемо у легалне токове да увучемо многе извознике софтвера, који сада раде нелегално, по кућама. Ако ово да добре резултате, сигурно је да ћемо касније, када покренемо привреду и повећамо БДП ићи на глобално смањење трошкова рада.

Када сте већ поменули план реформи, може ли њих уопште бити без смањивања броја прекобројних у јавном сектору?
На средњи рок то мора да се деси, али није реално то очекивати ове године, односно све док је стопа незапослености већа од 22-23 одсто. Ове године могло би да се промени радно законодавство, да се уведе више флексибилности на тржишту рада. Наши синдикати се томе противе и резултат велике заштите радника је растућа незапосленост, док је Немачка са флексибилнијим радним законодавством чак и током кризе оборила незапосленост на рекордно низак ниво.

Чак и ако, захваљујући аграру и Фијату, ове године БДП порасте планираних два одсто, шта ће бити основа за привредни раст у 2014. када нећемо моћи да поново тако значајно повећамо производњу хране и аутомобила?
Зато и радимо на новим инвестицијама. На њивама које имају системе за наводњавање приноси су шест пута већи. Други адут је покушај револуције у ИТ индустрији. Нама треба више инвестиција попут Фијата, покушаћемо да доведемо и Тојоту и Фолксваген и видећемо шта ће од тога бити. Битно ћемо поправити и услове пословања, што подразумева реформу Пореске управе и једноставније плаћање пореза, али и нови закон о планирању и изградњи, којим ће се скратити рокови за добијање грађевинских дозвола.

Као министар финансија одговорни сте и за банке у државном власништву. Шта ћете урадити да се не понови случај Агробанке или Развојне банке Војводине?
Министар финансија мора да води рачуна о државним уделима у банкама и чим види да постоји проблем, не сме да га гура под тепих, као што је то радио Мирко Цветковић. Проблеми морају да се решавају, а чворови да се пресецају, као што смо ми урадили са Новом Агробанком, а сада и са Развојном банком Војводине. Цветковић је све знао, али није имао храбрости, нити зелено светло ДС која га је поставила на место премијера и министра финансија. Они су се плашили да предузму мере које се некима можда не би свиделе. Такве ствари се дешавају када се води маркетиншка, а не животна политика. То је и разлог мог разочарења овом ДС, која се битно разликује од енергичне и реформски оријентисане ДС Зорана Ђинђића.

Говорили сте да је Цветковић био само фигура и да су се одлуке доносиле у кабинету председника Тадића, а сада нови лидер ДС-а каже да је Душан Петровић доносио одлуке. Ко је заправо био премијер?
Тадић је погрешио када је послушао „добронамерне“ савете да именује слабог премијера како се не би угрозила његова позиција лидера. Цветковић није без знања, али је био спреман да не ради ништа само да би био по вољи кабинета, а оперативно је Душан Петровић надзирао рад владе и премијера. Иако три године није био члан владе, Петровић је одобравао готово све важније одлуке, а ако он није могао, онда се чекала одлука Тадића. Тако су дани, недеље, месеци губљени у чекању одобрења са врха. Плус што су гледали да одложе и блокирају све одлуке које би могле да имају негативне реакције у јавности, ма колико такве одлуке биле неопходне и добре за државу. О томе сам говорио пре две године, када сам указивао да је недопустиво да се одлуке доносе ван Владе.

Ви сте, дакле, уместо са Цветковићем морали да разговарате са Петровићем?
Нисам хтео да му објашњавам нешто у шта се не разуме, тако да сам гледао да разговарам са Тадићем или Цветковићем. Онда се неко од тих медијских магова из ДС-а сетио да свако ко није послушан треба да буде предмет дисциплиновања, написима у таблоидима, а уз мене су стално на мети били и неки социјалисти.

А да ли је тачно да сте у то време имали сталну комуникацију са Ђиласом и Шутановцем и да сте се често слагали у проценама?
Тачно је. Док није дошао на чело ДС-а, коректно сам сарађивао са Ђиласом и углавном смо се слагали по разним питањима. Сада као да постоји сасвим други Ђилас, свакодневно ме изненађује неумереним нападима на мене и провидно неумереним похвалама Вучићу и Кркобабићу. Зато заиста не знам ко је прави Ђилас. Бивши председник је сам себи направио проблем јер се изоловао од оних који су му говорили истину у лице. Ту више није било места за било какву реалност. Њему је ПР био важнији од политике. Зато су и он и његова странка платили цену на изборима. Тениски речено, изгубили су меч због својих неизнуђених грешака.

Када упоредите владе у којима сте били, а имате прилично дуг стаж, у којој су били најбољи односи?
Убедљиво најгора координација била је у Цветковићевој влади, знатно боља у Коштиничиној, а најбоља за сада у актуелној. Разговарамо о свему, нема подметања. Једноставно, оно што се договоримо реализујемо, а не морам да из медија сазнајем шта партнери припремају и мисле. Отворени смо једни према другима и међусобно се поштујемо.

Како би оценили лидере са којима сте сарађивали?
На почетку, мој политички идеал је била Ђинђићева ДС. Имали смо јако добре односе док неки људи из његовог окружења нису почели да плету интриге. Жао ми је што садашња ДС нема никакве везе са Ђинђићевом. Он је био храбар и увек спреман да уради неке непопуларне, али за друштво корисне ствари. Вучић је, иако потпуно другачије природе, по тој енергији сличан Ђинђићу, док је Дачић веома интелигентан и вешт политичар.

Говорили сте о бројним пројектима. Шта ће од њих остати ако буде ванредних избора. Да ли сте о томе разговарали са партнерима?
Разговорамо стално, али никада нисмо причали о изборима, већ шта морамо да урадимо у наредном периоду. Да будемо потпуно отворени, да неко у Влади жели ванредне изборе ваљда би ми рекао да припремим предизборни буџет, а овај који је усвојен је сасвим другачији, јер крешемо расходе, смањујемо дефицит. Зато ми делује да су шансе за иборе мање од једног промила.

Али напредњацима и није потребан предизборни буџет, њима је за рејтинг важнија борба против корупције...
Ако мене питате, мислим да Вучић нема идеју да буде у влади само четири године, већ има дугорочније планове.

Можда имају идеју да направе владу са мање партнера? Можда без УРС-а?
Ако неко жели да распише изборе, нека их распише и ми ћемо за њих бити спремни, кад год били. Али не верујем у то. Сигурно да ће након избора и УРС бити јачи и имати више од садашњих 16 посланика.

Шта би, ипак, могао да буде окидач за расписивање избора?
Ако влада не функционише, ако не ради озбиљно, ако нема координације, треба ићи на изборе. Али, ми сада одлично сарађујемо. Преговарамо са Бриселом, доводимо инвеститоре, боримо се против корупције, консолидовали смо јавне финансије, градимо аутопутеве... Не видим ни један разлог да се не сачекају резултати из свих тих области.

Србијанка Турајлић је за НИНа рекла да би влада пала да има борбе против корупције. Може ли се то десити, јер је тешко поверовати да ниједна од истрага неће бити усмерена на неког из власти?
УРС има три министра и сасвим сам сигуран да нико од нас нема разлог да страхује од било чега. За себе и најближе сараднике са којима годинама радим могу то да тврдим. Сви они који су кршили закон нека одговарају, макар били и чланови наше странке. Они који су радили мимо закона не могу да рачунају ни на какву заштиту.

Недавно је Мирољуб Лабус био на информативном разговору о Сартиду. Очекујете ли да би и вас неко могао да позове на разговор због неке од спорних приватизација, попут Националне штедионице?
Штедионица је исфабрикована афера у време нашег сукоба са ДС-ом, која је утихнула чим је направљена влада, али је од тада је остало много лажи које се провлаче по медијима. Што се тиче Мобтела, Верица Бараћ је захтевала да се истражи како је Карић стекао већинско власништво, док је сама приватизација била оцењена као најтранспарентнија и најефикаснија. Апсолутно сам отворен за разговор, ако има потребе. Уз то, чујем да неки људи из истражних органа понекад не баратају сасвим прецизно економским појмовима. Када сам се последњи пут видео са Лабусом, из његове приче схватио сам да неки људи не праве разлику између приватизације и стечаја.

Разговарали сте са Лабусом, а многи мисле да ви не причате од када сте преузели странку?
Ми смо у коректним односима. Имали смо само један спор, јер је он желео да 2006. идемо на изборе, а ја сам мислио да треба сачекати још годину дана и показало се да сам био у праву.

А какве последице борба против корупције има на пословну елиту, јер се стално лицитира ко би следећи могао да буде ухапшен?
Борбу против корупције треба апсолутно подржати, пре свега због Србије, јер је наша јавност огорчена. Такође, и ЕУ је забринута због корупције. Вучићу и Дачићу сам у септембру рекао да мислим да све истраге треба завршити у року од девет месеци.

Да се до јула оконча истрага свих спорних приватизација?
Вучићу сам рекао да мислим да би било добро да се на те случајеве стави тачка до средине године, да одговорни буду кажњени, а невини ослобођени сталног сумњичења, како би могли да се окренемо пројектима који ће запослити људе и покренути економију.

Да ли је неко од тајкуна тражио политичку заштиту од вас?
Моја странка једина у претходним Владама није имала ниједну функцију ни у полицији, ни у безбедносним службама, нити у правосуђу, тако да нико од мене ни не може да тражи такву врсту заштите, нити би је добио. А када слушам те измишљене афере у којима се помињем, увек поставим свима питање: како нико од мојих противника, који су иначе контролисали и полицију и правосуђе, никада ништа није нашао против мене? Моја највећа снага је у независности и не знам како то људи не схватају.


ГАЛЕНИКА
Галеника је доспела у такву ситуацију да је њено даље пословање постало неодрживо и зато је Влада одлучила да за Галенику потражи стратешког партнера на веома флексибилном тендеру, који ће се одвијати у две фазе. У првој ће фармацеутске компаније које имају бар 200 милиона евра годишњег промета моћи да искажу свој интерес. Свако од заинтересованих моћи ће да каже и каква му врста процеса одговара, да ли жели да купи капитал, имовину, да са државом уђе у заједничко улагање, да буде мањински, већински или 100-постотни власник Галенике. Све опције, дакле, долазе у обзир и онда ћемо, када видимо колико има заинтересованих, формулисати другу фазу тендера, онако како тржиште буде желело. Ми ове године желимо да решимо судбину Галенике, да она поново постане профитабилна компанија.

Било је говора да ће се ићи на класични тендер. Је ли ова флексибилна процедура и доказ да Галеника није довољно атрактивна?
Не. Само нисмо желели да закуцамо ствар у ситуацији када генерално није лако наћи инвеститоре у ма којој грани, укључујући и фармацеутску индустрију. Ово је начин и да се повећа број понуђача, да видимо колико је компанија под овим околностима заинтересовано. При томе Галеника има одличну опрему, способне раднике, али и вишак запослених.

Је ли тачно да је за кратко време број запослених повећан за око 1.000?
Само у последње две године, вероватно из политичких разлога, запослено је 800 нових људи, а вишак се, у односу на технологију, којом Галеника располаже, процењује на око 1.000. Тек када се број запослених смањи за толико фабрика може да буде профитабилна. Галеника има добру опрему, има и даље 20 одсто тржишта и било је право умеће упропастити такву фабрику, али су за неколико година смањили укупне приходе са 100 на 50 милиона евра годишње, уз губитке.

Ко ће да решава тај вишак запослених, држава пре продаје или евентуално нови власник, после куповине Галенике? Зар се не би повећала шанса за продају да то питање реши Влада и да ли сте о томе већ разговарали?
Држава ће свакако решити проблем вишка запослених, сама или уз помоћ стратешког партнера. Ми смо синдикатима Галенике предочили понуду, јер је Влада на седници усвојила социјални програм, по коме се за добровољни одлазак даје отпремнина од 300 евра за сваку годину стажа. На крају, у сваком случају држава ће морати да учествује у социјалном програму па и ако Галеника добије новог власника.

Извор: НИН
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд