Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Битка за свако радно место
07.01.2013.

Борба за сваку фабрику и свако радно место – слоган је Министарства финансија и привреде у 2013. години, истиче у разговору за ,,Политику” државни секретар Александар Љубић. Најављује почетак битке за 175 предузећа у реструктурирању у којима је око 58.000 запослених, уз наставак стварања услова за одрживо пословање и све више домаћих и страних инвестиција.

Лепо звучи да ће у овој години „Бенетон” завршити погон у Нишу, „Геокс” ће почети да гради велику фабрику обуће у Врању, „Мишелин” нови објекат у Пироту, а „Калцедонија” још једну фабрику рубља у Суботици.

– Ипак, није реално очекивати повећање броја радних места у години у којој ће се решавати судбина неприватизованих предузећа – каже Љубић.

– Али интересовање страних инвеститора за Србију не јењава, па је благи раст запослености у 2014. извеснији.

Како ће држава помагати оронулим фирмама које су се од 2002. безуспешно спремале за „удају”? Може ли? Вреди ли још арчити време и новац кога нема, јер смо презадужени?

– Онако као што смо помогли ,,Застави” тако ћемо и осталима – одговара Љубић. – Показали смо да знамо. Утврдићемо чиме свака фабрика располаже, шта може успешно да производи, који делови тих предузећа могу да опстану, шта је то што држава кроз додатно инвестирање може да уради како би те фабрике повећале конкурентност и квалитет онога што се производи. Таква предузећа понудићемо купцима, што не подразумева обавезну приватизацију. Циљ је да се оспособе за самостално и одрживо пословање.

Ове фирме су презадужене, не плаћају порезе и доприносе, али ни струју, гас, воду... Процена Светске банке је да су годишње трошиле око 700 милиона евра „наших пара”. Ипак, држава им пружа још једну шансу до краја јуна 2014.

– Сврстане су у четири групе. На првом списку су предузећа која ће постати државна, јер су стратешки важна, као што је РТБ Бор, затим она из области војне индустрије. На тој листи је и „Петрохемија”, један од великих извозника. Од почетка године НИС ће инвестирати 20, Србија додатних 40 милиона евра у реновирање постројења, како би од средине 2014. „Петрохемија” пословала са добитком. У другој групи су предузећа чија ће имовина бити понуђена купцима без дугова. У трећој су фирме у којима је поступак припреме за приватизацију окончан, али је остала нека имовина и до десетак запослених. Њих чека реорганизација или стечај.

Где су сврстани произвођачи трактора? Да ли је држава, којој је пољопривреда предност и један од економских стубова, коначно од њих дигла руке?

– Они су у четвртој групи предузећа и са сваким од тих предузећа бавићемо се појединачно. Реч је о новобеоградском ИМТ-у и раковичком ИМР-у. Ако нам треба производња трактора и комбајна, таквим фабрикама није место у центру града. Одредићемо погодну локацију, наћи инвеститора и изградити нову фабрику на територији Београда, а њихову имовину у градском језгру понудити на продају.

И Фабрика аутомобила у Прибоју већ деценију копни чекајући стратешког партнера, а са њом и житељи те некада развијене општине. Шта с њом?

– Са посебном пажњом бавимо се и ФАП-ом. Видећемо да ли је будућност ФАП-а производња камиона или компоненти за војну индустрију. Међу фабрикама које заслужују нарочиту државну пажњу је и Фабрика каблова у Јагодини и крушевачки „14. октобар”. Преговарамо са инвеститорима и у производњи и преради хране.

Посебан тим Министарства финансија и привреде брине о малим и средњим предузећима и предузетницима, најтеже погођеним кризом. Од почетка септембра стижу олакшице – укинуто је 138 парафискалних намета, фискалне касе и „музички динар” за занатлије, а угоститељима је тај намет смањен. Неке таксе су их годишње коштале и по 200.000 динара, што је издатак за минималну плату радника.

– Од 1. јануара мала и средња предузећа плаћаће порез на додату вредност тек кад наплате робу, а не као до сада, по издавању фактуре.

Подигнут је и ценсус за улазак у ПДВ систем са четири на осам милиона динара – подсећа Љубић.

Привредници и грађани који закључно са октобром 2012. имају пореска дуговања, могу стећи услов на отпис затезних камата и мировање главног пореског дуга.

Ако текуће пореске обавезе за новембар и децембар 2012. и јануар 2013. године плати најкасније до 31. јануара ове године, мали порески обвезник стиче право на мировање главног дуга од две године, до 31. децембра 2014, а велики до 31. децембра 2013. Уколико у периоду мировања дуга буду редовно плаћали текуће обавезе, биће им отписана затезна камата, а затим ће главницу дуга моћи да плате на 24 рате.

Наставиће се са исплатом субвенционисаних кредита, а „мали и средњи бизнис” може да очекује и повољне кредите. За ту сврху држави је Европска инвестициона банка одобрила кредитну линију од око 500 милиона евра. Привредницима ће преко комерцијалних банака бити доступни кредити на рок од 12 година, са две-три године почека и годишњом каматом до пет одсто.

Очекујући понуду за Железару

– Очекујем да ће до 28. фебруара, до када је продужен тендер за Железару „Смедерево”, бити добијена конкретна понуда – каже Љубић.

До тог датума руска компанија „Урал вагон завод”, једини кандидат за стратешког партнера, анализираће документа у Железари. Финансијски, правни и технички саветници руске компаније су свакодневно били у Смедереву, али „није било довољно времена”.
– Донели смо одлуку, да продужимо рок за 60 дана, како би тој компанији омогућили да уради додатне анализе и за нас припреми, што квалитетнију понуду, што је једнима и другима у интересу – каже Љубић.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд