Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Нацрт закона о денационализацији у завршној фази израде
22.10.2007.

Нацрт закона о денационализацији је у завршној фази израде, а приротетан начин враћања имовине првобитним власницима биће натурална реституција, када се бившем власнику одузета имовина враћа у својину, изјавио је данас државни секретар Министарства финансија Слободан Илић.

Уколико није могуће враћање имовине у натури, првобитни власници, према радној верзији Нацрта закона, имају право на обештећење, које мора да уважи достојанство бившег власника, али и да буде прихватљив терет за буџет Србије, указао је Илић на првом Округлом столу у вези са припремом Нацрта закона о денационализацији "Реституција-приватизација грађевинског земљишта".


Нацрт закона о денационализацији је у завршној фази израде, а приротетан начин враћања имовине првобитним власницима биће натурална реституција, када се бившем власнику одузета имовина враћа у својину, изјавио је данас државни секретар Министарства финансија Слободан Илић.


Уколико није могуће враћање имовине у натури, првобитни власници, према радној верзији Нацрта закона, имају право на обештећење, које мора да уважи достојанство бившег власника, али и да буде прихватљив терет за буџет Србије, указао је Илић на првом Округлом столу у вези са припремом Нацрта закона о денационализацији "Реституција-приватизација грађевинског земљишта".


"Износ обештећења, који обухвата и једнократне исплате и емисију обвезница, не може прећи четири милијарде евра, и на овај износ утичу граничне могућности нашег буџета, које су у овом тренутку оптерећене са 250 до 300 милиона евра годишње по основу старе девизне штедње", истакао је он.


Према Илићевим речима, предвиђено је да се са натуралном реституцијом почне одмах по доношењу закона, а да се обештећење путем емисије обвезница примени две године након тога.


Он је прецизирао да се од 73.000 захтева за враћање 140.000 непокретности, 65 одсто односи на земљиште - пољопривредно, грађевинско или шумско.


Професор Правног факултета и један од аутора студије "Приватизација државног земљишта" Драгор Хибер указао је да главна сврха денационализације није остваривање индивидуалне правде за оне којима је имовина нелегитимно одузета, већ повратак приватној својини, њеној неповредивости и заштити.


Хибер је указао да ни у једној од бивших социјалистичких земаља циљ није био стопроцентна денационализација, а највећи број изузетака био је везан за индустријску својину и изградђено грађевинско земљиште.


Према његовим речима, код денационализације грађевинског земљишта мора се поћи од принципа приватизације, који је једини кадар да обезбеди начело да је власник земљишта и власник објекта на том земљишту, и спречи рушење зграда на одузетом земљишту.


Саветник премијера Србије и један од твораца Нацрта закона Милан Париводић напоменуо је да је бар 80 одсто градског грађевинског земљишта које треба да буде денационализовано у јединственом режиму својине објекта и земљишта.


Радном верзијом Нацрта закона је предвиђено да се, када првобитни власник није добио никакву накнаду за одузето земљиште, право коришћења власника објекта на том земљишту претвара у дугорочни закуп, а општина одређује цену коју закупац плаћа власнику земљишта, објаснио је Париводић.


Учесници на овом Округлом столу били су представници релевантних институција и стручњаци из ове области: Дирекција за имовину, Геодетски завод, Министарство за државну управу и локалну самоуправу, Немачка агенција за техничку сарадњу (ГТЗ), Дирекција за изградњу града Београда и други.


bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд