Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Извршење буџета Републике 2016. године
02.02.2017.

На крају 2016. године у буџету Републике Србије остварен је суфицит у висини од 5,0 млрд динара . У децембру су у јавни дуг Републике укључене и обавезе ''ХИП – Петрохемија'' према НИС а.д. у износу од 13,0 млрд динара. Према међународним статистичким стандардима овај износ се, на обрачунској основи, укључује и у расходе буџета . Дефицит буџета Републике, по укључивању ове обрачунске категорије у расходе, износи 7,9 млрд динара.

Дефицит буџета Републике, према широј дефиницији, која у расходе укључује и пројектне зајмове, који у 2016. години нису били део буџета, али припадају нивоу Републике износи 33,7 млрд динара (табела 4). Капитални расходи финансирани из пројектних зајмова већи су за 10,4 млрд динара у односу на претходну годину.

У децембру су остварени приходи у износу од 91,0 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 136,4 млрд динара, укључујући и расходе по основу преузимања обавеза ''ХИП – Петрохемија'' према НИС а.д. у децембру је остварен је дефицит у износу од 45,4 млрд динара.

Порески приходи у децембру су износили 77,7 млрд динара. Највећи приход, као и обично, забележен је по основу ПДВ и износи 37,4 млрд динара. Значајан приход забележен је по основу акциза услед формирања залиха акцизних производа. Ово је карактеристично за период пре ступања на снагу нових износа акциза, с обзиром да се у јануару акцизе повећавају у складу са Законом о акцизама. По основу акциза је остварено 25,4 млрд динара. Порез на доходак је, као и сваке године, остварио најбољи резултат у децембру с обзиром на исплате ''тринаесте плате'', бонуса, награда и осталих једнократних плаћања карактеристичних за крај године. Велики износ непореских прихода карактеристичан је за децембар, делом захваљујући плаћању заосталих обавеза по основу такси и накнада. Непорески приходи остварени су у износу од 12,8 млрд динара, а донације су износиле 0,5 млрд динара.

Расходи су сезонски највиши у децембру, што је потврђено и ове године. Од 136,4 млрд динара колики је износ децембарских расхода, 29,0 млрд динара су износиле субвенције, а од тога је 13,0 млрд динара везано за преузимање обавеза ''ХИП – Петрохемија'' према НИС а.д у јавни дуг Републике. Према међународним статистичким стандардима јавних финансија овакве трансакције се сматрају расходима, иако исплате готовине није било, већ ће се отплата ових обавеза вршити према договореној динамици. Осим тога, за децембар су карактеристични високи капитални издаци и издаци за робе и услуге. Већи су и трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО) како би се премостио недостатак средстава услед мањих прихода који је карактеристичан за почетак године и обезбедила редовна исплата њихових принадлежности.

Буџет опште државе

На нивоу опште државе забележен је дефицит у износу од 57,1 млрд динара, односно 1,4% БДП. Аранжманом са ММФ био је предвиђен дефицит у износу од 163,5 млрд динара или 3,9% БДП, с тим да је Шестом ревизијом аранжмана дефицит снижен на 89,1 млрд динара, или 2,1% БДП. У односу на 2015. годину остварени фискални дефицит је нижи за 92 млрд или 3,2%, док је по први пут у периоду након 2006. године остварен примарни фискални суфицит (фискални резултат без камата) у износу од 74,1 млрд динара, односно 1,8% БДП. Фактори који су допринели значајно мањем дефициту од циљаног су бољи макроекономски оквир, борба против сиве економије и пореске евазије, висока уплата једнократних непореских прихода и нешто ниже извршење расхода.

Збирни суфицит локалних самоуправа на крају године износи 6,8 млрд динара, а АП Војводина је у суфициту од 2,4 млрд динара. Дефицит Фонда СОВО је 1,1 млрд динара, а ПИО фонд је забележио дефицит у износу од 4,5 млрд динара.

Дефицит ова два фонда финансиран је депозитима из 2015. године којима ова два фонда располажу. Национална служба за запошљавање и РФЗО су забележили суфиците у износу од 2,7 и 3,1 млрд динара, респективно.

Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, се у највећој мери финансирају из кредита намењених изградњи путне инфраструктуре, те је њихов укупан дефицит износио 32,7 млрд динара.

Макроекономски и фискални подаци, 2. фебруар 2017. године
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд