Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Интервјуи
Верзија за штампу
Вујовић: Обавезали смо се да ћемо прекинути “везу” између буџета и јавних предузећа
26.02.2015.

Министар финансија Душан Вујовић за Нови Магазин открива зашто нису успели преговори са Есмарком, а јесу са ММФ-ом. Преносимо део интервјуа:

Неуспех преговора са Есмарком ипак се није одразио на аранжман са ММФ-ом. Зашто?
Ово што се десило са Железаром није могло да има никакве последице на преговоре са ММФ-ом зато што смо ми у условима које смо са Фондом договорили предвидели решавање статуса Железаре, а не нужно приватизацију. Приватизација је била једна од три опције, друга је била уговор о менаџменту, тј. управљању, где је кључни услов да нема више субвенција, и трећа могућност је стечај.

Да се задржимо мало на приватизацији “Смедерева”. Да ли је до неуспеха дошло и због тога што је Влада фаворизовала Есмарк?
Не, никако. Тачно је да је на наш позив за исказивање интереса одговорило десетак компанија, од којих је 7-8 било реалних претендената, али се на тендер јавио само Есмарк.

Јер је већ унапред био проглашен победником.
Не, него зато што смо ми у тендерским условима написали да ће предност имати фирме које понуде тзв. интегрални процес и интегрални менаџмент. Интегрални процес значи да се иде од руде и кокса до финалних производа са побољшањем њиховог квалитета, а интегрални менаџмент да се нуди цела екипа од петнаестак менаџера који би водили све, од интерне безбедности фабрике до пласмана.

Да се вратимо на ММФ. Шта је по вашем мишљењу најважнија ствар у том споразуму?
Најважније је то што су у њега укључене структурне реформе. То значи, прво решавање судбине 512 предузећа у реструктурирању, друго, реформа јавних предузећа и, треће, реформа јавне управе.

Ако Железара није проблем, да ли то важи и за јавна предузећа?
Влада је у свом Меморандуму о економској политици рекла да морамо да затворимо канале кроз које су, без контроле, цурила државна средства. Железара је за споразум са Фондом најважнија, али су у истој категорији Србијагас и Железнице, Азотара, Петрохемија и сви губиташи. Њихова стечајна права у односу на буџет ,да добијају перманентно неку помоћ, или кроз субвенционисанме кредите, директне субвенције, неплаћање гаса, струје, огромна су. ММФ, пре свега, интересује да се прекине та пупчана врпца између буџета и јавних предузећа. И ми смо се обавезали да ћемо то учинити.

И то је записано у буџету?
Наравно. У буџет смо већ ставили, што је прошло потпуно без коментара , да неће више бити давања гаранција за кредите за ликвидност. Држава ће преузимати финансијски ризик само у случајевима у којима се кредитима решавају структурни проблеми. Даћемо гаранцију Железници за реструктурирање, али не више за текуће финансирање. Наставићемо да им дајемо субвенције које не можемо преко ноћи да укинемо, али ћемо их смањивати и рећи ћемо им да то мора да буде саставни део програма реструктурирања, од промене менаџмента до поделе тог предузећа, и временски дефинисано.

А смањење фискалног дефицита?
Ми смо ту већ постигли значајне резултате. Јер, дефицит опште државе смањен је са 8,8 одсто у јулу, кад сам ја преузео као вршилац дужности место министра финансија, на 6,6 одсто према подацима објављеним у јануару. Значи, ми смо већ за 2,2 одсто смањили учешће дефицита опште државе у бруто домаћем производу, што нико није веровао. У папирима ММФ-а и дан данас стоји да ћемо дефицит спустити на осам одсто, и то је било добро, а ми смо спустили за 1,4 процентна поена више него што је Фонд предвиђао у децембру, кад смо завршили прву рунду разговора.

Значи, кључ су структурне реформе, шта то значи?
Договорили смо оно што је веома битно и што до сада никада није било у мојој пракси, суштински тандем мера Фонда, са једне, и кредита Светске банке и Европске банке за обнову и развој, са друге стране. Те две ствари смо повезали. Дакле, Фонд је потпуно предао Светској банци и ЕБРД-у да нам кредитима прате реструктурирање јавног сектора: реформу ЕПС-а, Железнице, Србијагаса припрему Телекома за приватизацију и све остало. За свако од тих предузећа биће одобрен кредит који ће садржати матрицу мера које морају да се ураде.

Кад ће почети реструктурирање јавних предузећа?
Већ је почело у децембру. Представници Светске банке су дошли и снимају ситуацију у ЕПС-у, Железницама... За њих се такође припремају кредити. Они ће постати ефективни тек од 1. јула, пошто то улази у следећи четворогодишњи план Светске банке.

Зна ли се колико је то пара?
Светска банка ће у току ове године дати свеукупно 630 милиона долара. Хоће ли све бити повучено у овој години или не, то је питање брзине реформи, али је најважније да тај процес има сигурну основу и крене.

Да ли је планирано да узмемо кредит и од ММФ-а?
Не. Ово је стенд-бај аранжман из предострожности, што значи да није предвиђено да узмемо кредит од ММФ-а, али можемо ако нам новац затреба. Имамо и довољну фискалну ликвидност и довољну платно-билансну ликвидност, имамо десет и више милијарди евра у девизним резервама, нама та подршка не треба. Са друге стране, могућност повлачења кредита стоји као гаранција свим инвеститорима за не дај боже, ако затреба.

Колико нам је новца на располагању?
Око милијарду евра.

Рекли сте да је дефицит знатно више смањен него што је очекивано. Како иде наплата пореза ове године?
Наплата пореза иде одлично. Од августа месеца нама су све величине порасле. За прошлу годину имате податке који су већ саопштени. Првих педесет дана ове године имамо повећање прихода и од ПДВ-а и од акциза у односу на прошлу годину. Са 19. фебруаром смо имали суфицит од двадесет милијарди динара. За првих деведесет дана био је пројектован дефицит од 55 милијарди, а ми се после првих педесет дана налазимо на суфициту од двадесет милијарди динара.

Влада је за ову годину, као и ММФ, предвидела пад БДП-а за пола одсто. Одустајете ли од своје процене?
Ја говорим о подацима за јануар. Јануар прошле године мерим у односу на јануар ове године. Ове године у јануару од тог раста још ништа није реализовано. Не одустајемо од процене. Имали смо конзервативну процену што се тиче економског раста. Да се разумемо, након пада БДП-а од 3,7 одсто на крају трећег тромесечја 2014, предвидели смо да ћемо прошлу годину завршити са падом БДП-а од два одсто. Остварен је, међутим, минус од 1,8 одсто. Можда се некоме чини да је то безначајно, али ја мислим да није занемарљиво. То ипак значи да почињемо да радимо боље него што смо пројектовали. За 2015. годину, због прошлогодишњег пада, пројектовали смо минус од 0,5 одсто, па онда плус од 1,5 одсто 2016. и раст од два одсто 2017. године. Има разлога, међутим, да будемо оптимисти. И Фонд већ у својим последњим анализама ревидира те процене навише, оне ће бити или нула или благо позитиван раст. Све нам је боље него што смо оригинално пројектовали: мањи нам је дефицит, већи нам је раст, брже нам је оживљавање привреде, већи нам је ниво потрошње, већи су нам дотоци средстава и од ПДВ-а, и од акциза, и од непореских прихода, тј. од дивиденди јавних предузећа, навео је министар.

Интервју са министром финансија прочитајте на сајту недељника Нови магазин

http://bit.ly/1ByvOlc
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд